Šetnja po Mesecu

„Postavili smo cilj da odletimo i proverimo da li su bili tamo ili ne“, rekao je Rogozin odgovarajući na pitanje da li je NASA zaista uspela da spusti ljude na Mesec pre skoro 50 godina. Prisutni i izveštači sa događaja veruju da se Rogozin šalio, što su zaključili po njegovom načinu govora i gestikulaciji. Šalio se, sigurno. Imaju Rusi mnoga preča, ovozemaljska, posla, mada, nije Rogozin prvi zvaničnik sa ovom idejom. Predstavnik Ruskog istražnog odbora Vladimir Markin je, pre tri godine, bez šale, zatražio od međunarodne zajednice da pokrene istragu o američkim letovima na Mesec i sletanjima njihovih astronauta između 1969. i 1972. godine. Amerikanci su u ovom periodu imali šest misija, u kojima je 12 astronauta šetalo Mesecom.

Da li je prvi među njima Nil Armstrong zaista šetao Mesecom 20. jula 1969. i dalje intrigira svet, a prosto je neverovatno kolika skepsa još postoji prema najčuvenijim ljudskim koracima i pratećoj rečenici: „Ovo je mali korak za čoveka, ali veliki za čovečanstvo „. Nije da u odlazak čoveka na Mesec sumnjaju samo neuki seljaci iz dalekih zabiti, već i na prvi pogled obrazovani i ozbiljni ljudi. Neki teoretičari zavere su se tematici toliko posvetili da njihove teorije, od analize senki do lepršanja američke zastave, kojim navodno dokazuju da je snimak o sletanju na Mesec lažiran, deluju impresivno. Sumnje je pojačalo priznanje NASA iz 2009. da je zbog mera štednje obrisano 200.000 snimaka, među kojima i originalni video-zapisi prvog sletanja na Mesec. Naknadno je NASA, ipak, uspela da dođe do kopija snimaka sletanja zahvaljujući arhivi TV stanice CBS. Najveći deo materijala donetog s Meseca, tlo i kamenje i dalje je na sigurnom, u „DŽonsonovom kosmičkom centru“.

Teorije svakovrsnih zavera, od sletanja na Mesec, preko vakcina, masona, iluminata, Tita i ostalih domaćih političkih, u Srbiji imaju brojne pristalice, te će Rogozinova najava, čak i kao šala, sigurno kod nas imati brojne pristalice. Mada smo trenutno zauzeti važnijim, ovozemaljskim, problemima. Srbija se ovih dana ponovo nalazi u nekoj vrsti vanrednog stanja, pa je čak i Rogozinova najava prošla nezapaženo. Počelo je velikom, ispostavilo se Pirovom, pobedom Srbije u bici za Interpol, nastavilo šokantnom odlukom Kosova da Srbiji i BiH carine sa 10 poveća na 100 odsto. Imali smo i pozive na smirenje, ali i ratne bubnjeve, privođenje pojedinaca, bekstvo najvažnijeg, zajedničku sednicu vlada Kosova i Albanije… Mnogi mediji šire paniku, najavljuju glad, haos, „pakao“ za Srbe na Kosovu, dok pojedinci, čak i na samom Kosovu u svemu vide političku dramu i predstavu. Danas je još i Dan albanske nacionalne zastave. Sve u svemu, pre će Rogozin „razmrsiti“ tajnu Armstrongovog hoda po Mesecu, nego što ćemo mi saznati šta se zaista dešava na i oko Kosova.

Ponovo su lansirane neizbežne teorije zavere po kojima Amerikanci i Britanci opet pokušavaju, preko Kosova, da unište Srbiju i sruše Vučića, ali susret kosovskog predsednika Hašima Tačija i američkog državnog sekretara Majka Pompea pratio je i jasan poziv Vašingtona Kosovu da ukine carine Srbiji i BiH. Slične, ali mlake apele smo čuli i iz Brisela. Priština se o dosadašnje oglušila. Da li je moguće da će ignorisati i Vašington? Ukoliko Pompeo omogući ukidanje carina, koje ekonomiju Srbije mogu da „bace na kolena“, hoće li Amerika postati prijatelj Srbije? Još su i robot spustili na Mars. Ili, možda, nisu?