Više cenim Agatu Kristi od ser Konana Dojla, te sam ubeđena da bi njeni junaci Herkul Poaro i gospođica Marpl bez velike muke rešili ovu dilemu. Neke zasmejava ova akcija povlačenja priznanja nezavisnosti Kosova. Tvrde da Srbija neme vajde od toga što male države povlače priznanje i da će „veliki“, pre svega SAD i Zapad na kraju presuditi. Zvaničnici Srbije odgovaraju da svaki glas vredi u svetskim institucijama. Kritičari ne shvataju koliko nam je povlačenje priznanja pomoglo da poboljšamo poznavanje geografije. Koliko građana Srbije je znalo za Grenadu, Komore, Sao Tome i Principe pre no što su povukli priznanje „južne srpske pokrajne“? Saznali smo i za Palau, čiji je predsednik Tomi Remengea posetio Beograd i obznanio povlačenje priznanja nezavisnosti Kosova. Primio ga državni vrh Srbije. Čudi me što nije bar jedan autobus simpatizera SNS došao da pozdravi predsednika dalekog, ali prijateljskog Palaua. Dačić najavljuje da ćemo upoznati još četiri države koje su povukle priznanje. Pitam se da li su među njima Nauru, Vanuatu?

Mnogo smo saznali o Palauu, divnoj ostrvskoj državi. Nalazi se u Okeaniji, zapadnom Pacifiku. Po Britanici ima 340 koralnih i vulkanskih ostrva. Samo osam je naseljeno. Najbliži južni sused im je Nova Gvineja udaljena 650 km, na zapadu 850 km udaljeni su Filipini, a Guam je udaljen 1.300 km. Palau ima 21 hiljadu stanovnika, koji su etnički i verski podeljeni. Nezavisnost su stekli 1994. i već su uspeli da presele glavni grad. Nekad je bio Koror, sa 11 hiljada stanovnika, od 2006. je Ngerulmud, na ostrvu Melekeok sa 300 stanovnika. Verovatno prevelika gužva bila u Kororu. Mnogo je lep Palau. Tirkizno more, zelenilo, palme, korali, vodopadi… Raj na Zemlji. Kao čuveni film „Plava laguna“. Divno za odmor i hvala predsedniku na pozivu da posetimo Palau. Neka plaču Halkidiki, Hurgada i Kušadasi, idemo na Palau. Već vidim Dragana Markovića Palmu kako pliva pored vegetarijanskih ajkula u vodama Palaua.

Lepše je misliti na Palau nego na kod nas aktuelne teme. Gadno vreme i odgovarajući ljudi uništili su čak i nekada svima drag Politikin Zabavnik. Zeferino Grasi, generalni direktor Politike, nekako je izbegao odgovornost zbog skandaloznih tekstova i naslovnih strana Ilustrovane, ali kao glavni i odgovorni urednik Politikinog zabavnika ne bi smelo da mu to uspe zbog teksta o LJotiću. Prepucavanje i tvitovanje: Srbljanović-Trifunović, Rasta-Kusturica, Marks 21-Đilas…SNS i njima bliski mediji zdušno brane pripadnike levičarske organizacije Marks 21 od lidera saveza za Srbiju Dragana Đilasa. Čudno da su ćutali pre dve godine kada su pripadnici Marksa 21 prekinuli tribinu na Filozofskom fakultetu i promociju knjige o Republici Srpskoj, a onda ih fizički napali simpatizeri ekstremne desnice. Nisu ih tada branili.

Kada vidim kako se prepucava tzv. elita Srbije, u koju sigurno spadaju dramski umetnici Biljana Srbljanović i Sergej Trifunović, srce mi puno. Pored ovakve „elite“, „umetnika“, „intelektualaca“, mi, deca i potomci seljaka i radnika, jedva pismenih, polupismenih i možda ponekog nepismenog, možemo samo da budemo ponosni. Da li Paluanci imaju ovakve probleme? Da li uopšte imaju pozorište? Sve na Palauu deluje idilično, ali imaju i oni tamnu stranu. Znate li da su čak dva predsednika Palaua ubijeni, doduše u vreme dok su bili pod međunarodnom upravom? Haruo Remeliik, prvi izabran predsednik Palaua, ubijen je 1985. a tri godine kasnije Lazarus Salii. Ima, izgleda, nečeg balkanskog u tim Paluancima.