Tadić je ponovo govorio o borbi protiv korupcije, Dačić o ispunjavanju uslova za „beli Šengen, Dinkić o početku kraja globalne ekonomske krize u zemlji Srbiji. One koja nas, po izjavama istog Dinkića od pre nekoliko meseci, neće ni dotaći. Srbija jeste zemlja čuda, ali da faktički prvi u Evropi izađemo ili počnemo da izlazimo iz globalne ekonomske krize, u koju, po ranijim tvrdnjama više članova vlade, nećemo ni ući, baš ispunjava ponosom. Kad teniseri pukoše na Rolan garosu, da se građani Srbije bar nečim diče – brzinom izlaska iz globalne ekonomske krize. Čulo se i da neće biti prevremenih izbora, da je vlada jača no ikada ranije, da je državi neophodna decentralizacija.

Kako i dolikuje, najjača stranka vladajuće koalicije DS, zasedala je u reprezentativnijem Sava centru, dok su se SPS i G17 Plus „zadovoljili“ skromnijim stranačkim i prostorijama opštine Stari grad. Predsednik Srbije i DS Boris Tadić iskoristio je sednicu GO da, treći put u poslednjih sedam-osam meseci, pozove na borbu protiv korupcije. O istoj temi je, takođe na sednici GO septembra prošle godine rekao: „Poručujem da ću se boriti protiv korupcije na svim nivoima, pa ukoliko je ima i u redovima DS“. Marta ove godine na „srpskom Davosu na, gle čuda, Kopaoniku, Tadić je upozorio: „Ukoliko se ne raskine sprega kriminala, privrede, pravosuđa i politike, Srbija nema budućnost“. Pretposlednjeg dana maja, 30. na sednici GO Tadić je naglasio da će „kriminal i korupcija biti slomljeni“, upozorio da su „sve stranke u Srbiji duboko u korupciji“, ali da niko neće biti zaštićen. Posle prve najave o borbi protiv korupcije, pritvoren je i u zatvoru se još nalazi, nekadašnji gradonačelnik Zrenjanina Goran Knežević (DS), dok „davosko-kopaonička“ izjava nije dovela ni do kakve akcije. Pošto je malo verovatno da se sva priča o korupciji može svaliti na Kneževićeva pleća, javnost s pravom nakon pompeznih najava očekuje ozbiljnija dela.

Usledila je izjava ministra unutrašnjih poslova Ivice Dačića, koji je najavio da će „vrlo brzo“, zbog sumnje da su umešani u korupciju, biti uhapšeni pojedini predsednici opština i direktori firmi, među kojima će biti političara iz vladajućih stranaka i „zvučnih imena“. Jeste da ne spadam ni u jednu od navedenih kategorija, ali Dačić je toliko ozbiljno delovao (sušta suprotnost onom od pre neki dan koji je nasmejan dočekao Adrijanu Limu), da sam odmah počela da se preslišavam. Ubrzo rekoh sebi: „Smiri se, Safeta, nisi krala, od države uzela nisi, mito i korupciju nit si davala nit dobijala (nije mi, priznajem, ni nuđeno) i nema šanse da tebi Dačić ili Veljović, to jest njihovi podređeni, zakucaju na vrata“.

Kao i svi „dobronamerni građani ove zemlje“, što bi rekao bivši predsednik, delim mišljenje aktuelnog da je korupcija veliki problem Srbije. Imala bih i da dodam: nezaposlenost, siromaštvo, nizak standard, male plate, nizak obrazovni nivo …Međutim, za razliku od predsednika, premijera, ministara… moja malenkost, ma koliko svesna bila, ne može značajnije da doprinese borbi protiv navedene pošasti, te bih apelovala na navedene da oni pređu jednom s reči na dela. Molila bih takođe da ne najavljuju hapšenja unapred, jer u takvim slučajevima uvek nešto „smrdi“. Setite se samo koliko „mafija“ je ova država pohapsila, sem onih sa geografskim odrednicama, tu su i stečajna, putna, zdravstvena, fudbalska… I šta bi – ništa. Hapšenja bila maltene javna, snimci obišli zemlju, većina uhapšenih puštena posle mesec-dva, neki prošli bez optužnice, drugi dobili obeštećenja za nezakonito pritvaranje. Sve u svemu, pojeo vuk magarca.

Da li će ovo opet biti isto, ne znam. Mnogo je ozbiljno Dačić delovao, ali sad tvrdi da su ga novinari pogrešno interpretirali, te zaista ne znam, a pitanje je ko zna.