„Cigani“

Zajedničkih imenitelja je mnogo više. Ceca je zvezda; Nikola igra u Zvezdi. Nikola je glumio u jednom Cecinom spotu, a oboje su bili akteri „Insajdera“. Lazetić je bio fudbaler, a Ražnatovićka predsednik FK „Obilića“. Konačno, i Nikola i Ceca su bili u vlasništvu Željka Ražnatovića Arkana: ona za po kući, on za poljanu.

„Ja sam Arkana gledao s poštovanjem, kao oca, a on mene kao sina… Srpski narod je izgubio svog viteza, a mnogo je izgubio i jugoslovenski fudbal“, izjavio je Lazetić nakon likvidacije svog drugog fudbalskog očuha. Pre nego je šutnuo loptu na terenima predškolske ustanove FK „Obilić“, Lazetić je bio u privatnom vrtiću kontroverznog fudbalskog maga Zorana Uskokovića Skoleta, nekadašnjeg vođe „miljakovačkog klana“. Zapravo, Skole je „bacio oko“ na Lazetića još dok je ovaj bio u fudbalskim pelenama FK Vojvodine, a kako Lale nisu imale razumevanja za očinsku pažnju koju je Uskoković pokazivao prema milionima evra vrednim Lazetićevim nogama, očuh Skole je oteo Lazetića i isporučio ga očuhu Arkanu. Vitez Arkan ili nije imao sitno ili je imao preča posla, tek, nije platio dogovorene doprinose za usvojenje Lazetića. Onda je ubijen Arkan. Na sličan je način svoju očuhsko-menadžersku karijeru završio i Skole. Ceca je prodala Lazetićevo umeće, a transfer vredan oko pet miliona tadašnjih maraka tek će ovih dana, najavljuju, biti rasvetljen na sudu.

Bila bi ovo tek još jedna u nizu zanimljivih fudbalsko-mafijaških priča da se taj i takav Nikola Lazetić nije ovih dana dotakao – regularnosti fudbalskog prvenstva! Lik koji je igrao pod nadzorom bezbol palica, trafiking maneken moderne Srbije, artikal čijom su se prodajom, sumnja se, u privatne džepove slili ogromni novci, diže glas protiv urote zahvaljujući kojoj će FK Partizan, čak i sa „legendarnim“ prezidentom Đurićem na čelu, postati prvak države u fudbalu. Da nije savest u pitanju? Ma, kakvi!

Kapiten Crvene zvezde (o, da, Lazetić je kapiten!) samo je „vršio mišljenje“ kolektiva u kom nogama šamara loptu. Jer, dan nakon njegovog „mišljenja“ oglasio se i klub saopštenjem koje i te kako argumentuje tezu Bogdana Tirnanića da je Zvezda „pokret oko koga se okupljaju ljudi slobodne volje“. Mada sumnjam da je slavni novinar i „zvezdaš“ anticipirao ovakav tip ljudi i „slobode volje“.

U zvaničnom pamfletu, čiju poentu kao da je pisao sam Vojislav Koštunica („Tu titulu nikada nećemo priznati, kao što Srbija ne priznaje nezavisno Kosovo“), taksativno je navedeno 11 razloga zbog kojih Zvezda Partizanu nabija na nos „Karadžićevu titulu (predsednik FSS, pr. S.L.) koja je uzeta na osnovu Jovanetićeve krađe (sudija utakmice koja se nekad zvala i – derbi, pr. S.L.).“

U plačipičkastom sočinjeniju „zvezdaši“ ne pominju da nisu uputili niti jedan šut na gol protivnika. Ćute o šamaranju i smeni trenera Vladimira Petrovića Pižona koji ih je 24 kola držao na prvom mestu. Prećutkuju zašto neki Kadu mora da igra i po cenu poraza?! I ko je očuh Kaduu i još nekim levacima?! Kao da se stide „poziva u boj“ koji je par dana pre meča uputio pobesneli predsednik Vladan Lukić?! Ne, u fokusu je – zavera! A scenario zavere, pored (ne)sviranja dva penala, tri ofsajda i četiri faula u spornom meču, podrazumeva i prejako ozvučenje i visoku travu na stadionu i volšebno pravolinijski povučenu aut liniju. Plus premor igrača Zvezde koji su prethodnu noć, zajedno sa svojim navijačima, slavili pobedu košarkaša Olimpijakosa nad Partizanom. Pa, i Karadžić je u Hagu! A i američka ambasada je renovirana. O pepelu sa Islanda da i ne govorim. Peh za pehom!

„Život se ne završava juče“, stoji, između ostalog, u ovoj imbecilnoj paškvili u kojoj su, kako i odgovara njihovom intelektualnom kapacitetu, dileri fudbalera iz komšiluka, u Humskoj, prepoznali – nacizam! Za Zvezdu bi bilo najbolje da tog JUČE, sa ovim vođstvom, nije ni bilo. Kakav nacizam i bakrači! Reč je klasičnom pranju ruku nekoliko profitera iz uprave koji od slavnog kluba prave ličnu prćiju, o partijsko-tajkunsko-mafijaškom polusvetu, o luzerima od kojih jedan ima para, ali nema mozga; ni drugi nema mozga, ali zato ima telohranitelje, a treći ima i jedno i drugo, plus debeo kriminalni dosije!

„Zvezda je klub ličnog opredeljenja, pripadnost jednom stanju duha“, zapisao je pre 30 godina Tirke.

„Istorijska saopštenja završavaju se istom besmislicom: ‘jer Zvezda je Srbija’. Stvarno, takva Crvena zvezda je moguća jedino u ovakvoj Srbiji“, sa stidom se ovih dana ograđuje Petar Popović, rok kritičar i (bivši) veliki „zvezdaš“! Ovome se nema šta dodati, ni oduzeti! Sem male ograde: ne navijam za Zvezdu. Neprocenjivo!