Ako nemate senzibilitet da prepoznate situaciju u kojoj su „paščad puštena a kamenje svezano“, samo se osvrnite oko sebe.
U novom spotu, najinfantilnijem u istoriji predizbornih kampanja u istoriji Srbije, „mali Alek“ dolazi u biblioteku kod gospođa Nade, zvane Ajkula. Vraća joj knjigu „Đulići“ koju je uzeo pre 35 godina.
„Obećao sam da ću da vratim knjigu i evo držim reč“, glumi odrasli Alek.
„Kao premijer radiš svoj posao odlično, ali šta ti treba da se kandiduješ za predsednika“, ljubopitljiva je gospođa Ajkula.
„Uvek držim svoju reč…“, izgovara Alek, okreće se kameri, preskače obećanje da se neće kandidovati za predsednik, elaborira uspehe Vlade i poentira:
„Članovi starog DOS-a samo hoće da unište sve što smo postigli u protekle tri godine!“
Ne u istom spotu, ali po istom skaradnom scenariju, nedavno se oglasio i vispreni dr Nebojša Stefanović:
„Dosovski predstavnici pokušavaju na svaki način da povuku Srbiju nazad u mrak, da je gurnu u prošlost i da pokušaju da se vrate u vreme kada su oni pljačkali…!“
Naravno da priliku da poentira nije propustio ni Marko Đurić, istaknuta genetska greška dinastije Najdana Pašića:
„Zaštitnik sopstvene fotelje i istaknuti član dinastije Minhauzen, baron Saša Janković, posetio je danas Novi Pazar zajedno sa malom, ali narodu po svemu najgorem poznatom svitom istrošenih žutih lezilebovića…!“
Zle čorbe nema bez Maje Gojković: ona se pribojava da „DOS-ovski kandidati planiraju da destabilizuju državu.“
Nešto pre Majine mirođije, čuveni Miroslav Miličković, državni sekretar MUP, kvalifikovao je „žute“ kao – „sinonim za lopovluk!“
I sijaset je još primera koji nas ovih dana vraćaju na početak septembra 2000, kad se naslućivao kraj Slobodana Miloševića a „Politika“ štampala tekst „Zapušenog nosa, prođite kraj DOS-a“ sa poetskim zaključkom: „Postoji smrad pred kojim nije dovoljno zapušiti nos. Ponekad je nužno izbaciti đubre!“
Nema dana, zapravo, da neka ničim izazvana fukara, bašibozuk ili preletačka prišipetlja, redom face bez skeleta i stava, ne slažu slova u naizgled obične reči – „žuti“ ili „dosovci“, ređajući uz njih glagole posle kojih iole razuman čovek stvarno pomisli na „smrad pred kojim nije dovoljno zapušiti nos“! U srbijanskom tamnom vilajetu, gde se čuju samo kere (jer, kamenje je „svezano“) svojstvo istine nemaju ni toliko očigledne stvari kao što je ona da među kandidatima za predsednika nema nijedne osobe koja je igrala bitniju ulogu u DOS-u! Etikete i epiteti diskredituju, satiru i urnišu, a „dosovci“ i „žuti“ ih najčešće ne mogu demantovati: on kontroliše medije, kontroliše policiju, kontroliše tužilaštvo… sve kontroliše, osim – Aleksandra Vučića.
A sve da su Vučić & comp. u pravu, šta je to što u naprednjacima i njihovim satelitima izaziva onaj srbijanski plemeniti osećaj mržnje prema „dosovcima“ i „žutima“?!
„Žuti“ su proglašavani za plaćenike i nepatriote i kad su, 15 godina pre Vučića, prepoznali značaj pada Berlinskog zida i zacrtali put Srbije ka EU; i kad su okupljali demokratsku opoziciju da ustane protiv tiranije i pogubne politike Miloševića i njegovih radikalskih satrapa; i kad su rušenje diktature i prekidanje jednog lošeg trenda srpske politike platili životom svog prvog čoveka.
Za one koji su tad bili bebe, a danas prvi put glasaju, red je reći i da su DOS i „žuti“ zatekli državu devastiranih fabrika; sa deviznim rezervama od svega 300 miliona dolara; koja je dugovala 18 plata i 24 dečija dodatka; u kojoj su penzioneri umesto penzija 2000. dobijali bonove za plaćanje struje, uglja i drva; u kojoj je broj zaposlenih opao za oko 500.000, sa padom proizvodnje od 50 i padom vrednosti kapitala od 40 odsto; bolnice bez lekova i zavoja; univerzitet bez autonomije; sudove koji su gasili novine, zatvarali radio i TV stanice i omogućavali progon novinara…!
DOS i „žuti“ su došli glave jednom lošem poretku, srušili tiranina i skinuli s grbače one koji su svoju vlast „overili“ sa 130.000 ljudi koje smo ubili ili su ubijeni u ratovima u kojima nismo učestvovali. Oni su otvorili vrata međunarodnih institucija i Srbiju i Crna Goru vratili u članstvo Saveta Evrope. Oni su zastavu Srbije postavili ispred zgrade Ujedinjenih nacija. Oni su „počistili“ sve ono što su devedesetih socijalisti, radikali, pa i Vukovi „sepeoovci“ uneredili!
Daleko od toga da DOS i „žuti“ nisu brljali, naprotiv. Najveća greška, koju im, lično, nikad neću oprostiti: „prespavali“ su 6. oktobar, dozvolili tihu restauraciju Miloševićevog režima i omogućili reviziju unazad, koja je i dovela OVO na vlast – bez da mu je, dok je mogla, dala „po nosu“!
I ne, nisu ih DOS i „žuti“ vratili.
Vratili ih ste ih vi koji ste za OVO glasali.
Šta me briga jeste li to učinili „zapušenog nosa“!
(P. S. Ovaj tekst je pisan 1742. dan od kako je Toma Nikolić postao predsednik Srbija, a ja se još uvek pitam – KAKO?!)
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
