Lider radikala, koji je na miting stigao uz pesmu „Sprem’te se, četnici“, poručio je radikalima da je siguran da će stranka u njegovom odsustvu ostati snažna, jaka i jedinstvena.

„Ako neko od vas u idućih mesec ili dva negde vidi Zorana Đinđića, recite mu da je i Tito pred smrt imao problema s nogom“, digao je svoj glas pravde Tomislav Nikolić, drugi čovek radikala.

„Vojo, Srbine, Srbija je uz tebe. Ajmo sa svih strana! Ovo je srpski grad, ovo nije grad ustaša, grad đubradi, bandita i izdajnika. Živela Srbija. Živeo Vojislav Šešelj“, kroz suze je skandirao Aleksandar Vučić, gensek SRS-a.

Nešto kasnije, ‘ladne glave, pričao je kako prezire Đinđića „jer je taj čovek lično išao na to da ubije Vojislava Šešelja, išao je na to da uništi njegovu porodicu, da ga odvoji od dece i porodice za ceo život…!“

Mnogo kasnije, kad je Đinđić već sahranjen, Tomislav Nikolić pričaće kako je Ružici Đinđić na jednom prijemu rekao da nije hteo da dođe na sahranu jer bi prošao gore nego Vojislav Koštunica.

„Rekla mi je da je svesna toga i da nema problema. A onda sam joj se iskreno izvinio za to što sam rekao i ponovio joj da smo ja i Đinđić bili u specifičnom prijateljskom odnosu. ‘Znam’ – rekla mi je – ‘Zoran mi je sve govorio'“, prao se veseli Toma.

Ni Vučić nije odoleo naknadnim pričama o „specifičnom“ odnosu:

„Ja sam sa Đinđićem i Čedom Jovanovićem razgovarao krajem 2001. godine, početkom 2002. Ostali smo sami posle skupštinske sednice i on je s velikim ogorčenjem govorio o Englezima, Holanđanima, Haškom tribunalu, ali je tada razumeo realnost i šta je moguće, a ja nisam, priznajem nisam“, rekao je Vučić.

I Ivica Dačić, vrtni patuljak u bašti familije Milošević devedesetih godina, kasnije vođa socijalista od kojih su se neki radovali Đinđićevom ubistvu („Jedan je već platio“ – Dušan Bajatović) lagaće kako je bio u dobrim odnosima sa Đinđićem („Bio sam na sastanku sa Đinđićem i najavio mi je moguću koaliciju sa SPS…!“), a ovih dana atentat na bivšeg premijera doveo je u vezu sa idejom o podeli Kosova:

„Lično mislim da je podela rešenje, o tome govorim 10 godina, o tome je govorio i Dobrica Ćosić, pa nije izdajnik, i Zoran Đinđić. Neki kažu da je zbog toga navukao na sebe gnev, koji se završio napadom na njega“.

Stavljanje Đinđićeve smrti u kontekst nečega što Aleksandar Vučić i jarani pokušavaju danas da urade sa Kosovom postala je tema i naprednjačkih smećoida koji su sinhrono objavili „beleške skrivane 16 godina“: „Zbog ovih dokumenata je ubijen Zoran Đinđić!“, pisao je na naslovnoj Alo a „Ekskluzivna dokumenta: Đinđićev plan za Kosovo zbog kog je ubijen“ dopisao je Srpski telegraf.

Iako je reč o dokumentu koji je javnosti odavno poznat i može se pronaći u Arhivu Srbije ili naći u Virtuelnom muzeju Zorana Đinđića (www.zorandjindjic.org), „ekskluziva“ je imala poslužiti armiranju teze kako Vučić ne radi ništa loše, a pogotovo ništa novo.

Ta, koliko juče, Đinđić, taj nezaboravni vođa Srba & veliki prijatelj Nikolića, Vučića i Dačića, i sam se zalagao za podelu, razgraničenje, korekciju granica, kako li se već zove ovo što ni samom Vučiću nisu do kraja nacrtali.

E, pa malo morgen!

Pre samo sedam meseci, u februaru, najavljujući da će „već u aprilu“ reći „šta ima o Kosovu“, Vučić je nazvao neozbiljnim „ideje o podelama i drugim modelima“ i obećao kako će Srbija ići „sa ozbiljnim ciljevima“!

A mnogo pre toga umeo je da kaže:

„Mi ćemo Kosovo i Metohiju, kao i Republiku Srpsku Krajinu i Republiku Srpsku, bar onaj deo koji je izgubljen u poslednjoj hrvatsko-muslimanskoj ofanzivi, vratiti.“ (23. januar 2000)

„Ne možemo da prihvatimo šargarepu, kako neki kažu – odrecite se Kosmeta, evo vam EU, znate, i štap i šargarepa su za magarce, a nemam ništa protiv da oni nas tretiraju kao magarce, ali je naše da kažemo kako nismo magarci.“ (12. decembar 2007)

„Ako nekome hoće da uzmu sto odsto Gazivode, neka nađu drugog premijera, ja to neću da potpišem.“(7. maj 2015)

Jedna od Đinđićevih „replika“ koje se pamte glasi:

„U Srbiji su reči jeftinije, ali ako se prevode na neki strani jezik, postaju veoma skupe.“

Iako je, kako je neko rekao, Zoran Đinđić bio Srbin i govorio srpski, Srbi ga uopšte nisu razumeli. S druge strane, on je njih razumeo savršeno, ali mu nisu bili jasni. Opet, Vučić je na ovim koordinatama oduvek bio dobro „razumen“! Danas im samo nije jasan, a on, kao, ne razume – zašto?!

Ma koliko taj alibi bio jak i kredibilan, teško da će mu u tome pomoći pozivanje na „ideje“ ubijenog premijera i naknadno „prijateljevanje“ s njim.

Iš, zato, radikalski hipsteraju, od Đinđića!

P. S. Ovaj tekst pisan je dva dana nakon što je Marija Zaharova, portparolka Sergeja Lavrova, posetila Ivicu Dačića, bivšeg portparola Slobodana Miloševića.