Iš od Đinđića (2)

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Vozim se trolejbusom od Slavije i ugledam u Makenzijevoj sljasteci bilbord sa slikom Zorana Djindjica. Trgnem se i procitam tekst,a ono Srpski telegraf propagira Vucicevu ideju o Kosovu,sve pozivajuci se na njenu podudarnost sa Zoranovom. Besramnost i beskrupuloznost ovog rezima odavno je prepoznata,ali,ljudi moji,neka ostave na miru coveka,cija smrt je bila inspirisana njihovim javno izrecenim stavovima u to vreme.
   Lekicu,bravo!

2. Kad Djindjic hoce podelu Kosova, onda je ok, a kad Vucic zeli sito, onda nije ok?

   1. Zarko, Žare sinko, džaba, makar i pokušaj, da Vam se objašnjava jer Vi to nećete (čitaj ne želite) da razumete. Jednostavno ne vredi. Ipak, pošto ste zainteresovani i komentarišete, pokušajte da se, ako je ikako moguće, malo skoncentrišete pa još jednom, dva, tri,……puta pročitajte ovaj Lekićev tekst, a i onaj od prošlog ponedeljka. Možda će Vam nešto biti malo jasnije, a ako se to dogodi (?) nemojte se stideti, javite se, ovde, s novim komentarom. Pa makar i potvrdili ovaj, ako ništa drugo.

3. E bas tako is,is bre od velikog coveka koji je ubijen samo zato sto je hteo ovaj narod da ga zivotno obrazuje,pokaze mu put realne buducnosti,kakvo podlo licemerje,kako ga povremeno emitiraju,prisvajaju njegove ideje,pa ne ce moci tako ,pamtimo sve pa i skidanje ime bulevara,da bas sve,bar neki pamte i nikad nece zaboraviti zorana,bravo za ovaj tekst istine,hvala!

4. Nadamo se da ce u sledecem , trecem,nastavku Slavisa malo vise da se posveti delovima knjige Dusana Mihajlovica u kojoj autor nedvosmisleno proziva Cedu i krivi ga za smrt Zoranovu.

   1. kada pogledam broj lajkova i dislajkova na ovaj komentar u jedinom časopisu koji ne bi trebalo normalnim ljudima da posluži za brisanje one stvari, onda mi je jasno u kojoj zemlji živim… dno dna

5. Bravo za tekst majstorski i hronološki opisno stanje sadašnjih vodja!

6. Kad god čujem da takve bitange uzimaju Zorana u usta uvek se zamislim: koji njegov deo ste uzeli u usta?

   1. Da prostite, verovatno one koje nemaju pa to prikrivaju bahatošću i primitivizmom. Na sreću ima nas preko 50% gradjana ove napaćene zemlje koji pamte rane radove AV i ostale klike koja je oko njega.

7. Jel moze Djindjic da pociva u miru?

8. Nije mi vazno cija je ideja o razgranicenju i ne bih nikog uzdizala niti srozavala,najvaznije je da li je ona pihvatljiva i dobra za nas!Ako jeste volela bih da je svi Srbi jedinstveno zastupaju u odbrani nasih interesa!

9. Đinđić je i ovo rekao::: „i onda kažete – ma šta mi je život – sad ću da uzmem drogu, sad ću da se napijem,! Pa, stani čoveče, tvoja odgovornost je ogromna….Uradi nešto pozitivno sa svojim životom….“ Meni ovo liči na nekog poznatog. A vama?

10. Ovo lamentiranje Đinđiću ne vodi nigde. Ne postoji savršen političar, pa ni on nije bio savršen, te stoga ovo pisanije i nema neku značajniju poentu.

    1. A da ti malo pročitaš tekst pre nego što komentarišeš? Ili si ga kaobajagi pročitao, po dijagonali, ali gle čuda, nisi NIŠTA razumeo?

       Da te prosvetlim: ovaj tekst NIJE „lamentiranje Đinđiću“, nego još jedno sasvim tačno i opravdano isticanje drske, bezočne i odvratne zloupotrebe Đinđića koju čine ISTI ONI koji su ga za života besomučnoi u svakoj prilici pljuvali kao zločinca i izdajnika!
       Nadam se samo fa ćemo jednog dana saznati i koje su tačno bile i njihove uloge u Đinđićevom ubistvu jer sam ubeđen da su imali uloge, i to ne epizodne!

11. Koja je poenta ovih gluposti što objavljujete?!

    1. poenta je da se ovaj narod kurtalise takvih buzdovana kao sto si ti…

    2. Boškić, poenta je, da bi ti mogao da zaradiš sendvič, jer očigledno ne znaš ništa drugo da radiš, osim da budeš glup. Rekao bih da čak i prednjačiš u odnosu na ostale botove i da sigurno imaš i neki čin.

12. Zoran Đinđić je imao mana, ko ih nema, no jedini je znao šta želi, a šta ne, i jedini ko je s neverovatnom lakoćom pretakao ideje i misli u život u vreme kada nije bilo nimalo mudro biti nasuprot mejnstrima koji su činili SPS, SRS i JUL, a bio je istrajan od početka do kraja (1989 – 2003).
    Zbog navedenog se izdvojio od svih i imponovao. Zbog njega sam se učlanio u DS krajem novembra 1990.godine, što zbog čestih mobilizacija.nije bilo nimalo mudro, no u gradu ili na poslu nisam imao problema,
    Nasuprot mejnstrimu devedesetih, značilo je boriti se za demokratiju i građansko društvo, ne doprinositi raspadu Jugoslavije, naročito vojno, ne sukobljavati se sa svetom, naročito s USA (Rusija je tad imala svoje probleme) i sa ovim stavovima je navukao gnev srpskih šovinista (SRS), pa i nacionalista (SPO, DSS). Opet, ni dan danas ne znam kako po ovom pitanju da definišem SPS i JUL
    Zoran Đinđić se borio za iste ciljeve, borio se u stranci i za stranku.
    O privredi i ekonomiji Srbije nije bilo ni 10 % interesovanja kao danas, tako da ga nije bilo ni kod Zorana Đinđića. Devedesetih jegovorio da je rano o tome da se priča, a kada postao Predsednik vlade, zatekao je tehnološki zaostalu i dobrim delom razorenu industriju (devlastiranu, imovinski ne upodobljenu s vremenom i svetom, izbombardovanu). Da ne dužim, imao je manjak znanja iz ekonomije, no nije imao naročitog izbora, Sve zemlje su krenule manje više istim putem, s idejom neoliberalzma i delom pogrešile, naročito ako im se žurilo, a svima se žurilo.
    Tim putem je krenuo i Zoran Đinđić.

    1. Složio bih se sa Vašim zapažanjima u skoro svemu i to bi, u kratkim crtama, bilo viđenje o njemu. Ipak, usudio bih se da dodam i sledeće: Đinđićev najveći problem, osim već pomenutih, je bio nedostatak ljudi (kvalitetnih i sa dignitetom) sa kojima je sarađivao. Mnoge, nažalost, nije toliko ni poznavao, a poverio im je važne i odgovorne funkcije. Možda je i bio naivan oko procena i nasedao na njihovu slatkorečivost i samoreklamerstvo. Mnogi u Vladi se nisu razumeli u svoj posao, a trebalo je brzo da se radi i zemlja spašava od daljeg propadanja što, iskreno rečeno, nije bilo ni malo lako. On sam, što je i normalno, nije u takvim okolnostima mogao da bude lokomotiva koja sve vuče napred. Kada je bilo najpotrebnije pružiti mu pomoć njegovi najbliži saradnici su, doslovce, kočili uz brdo i o tome je mnogo puta govorio. Pitanje je zašto ih se nije sukcesivno otarasivao kada je video koliko vrede i koliko je sati? Valjda se nadao da će ih svojom energijom i zamahom u hodu promeniti, ali je sve to išlo traljavo i sporo. Ko će ga znati, možda bi i uspeo da ga nisu smakli. Da skratim, jednostavno falili su mu ljudi od poverenja, znanja i volje da, najbrže što se može, vuku napred, umesto nazad i da njegove ideje brzo pretaču u dela.

13. Odličan tekst. Ima nas dosta koji čuvamo uspomenu na dr Zorana Djindjica, koji nam je dao nadu da ćemo živeti bolje i da ćemo izaći iz tunela u kom smo do tada živeli.
    Oni koji ga nisu razumeli s kojim pravom sad pričaju o njemu.