Profesija 1

Mesto svrstavanja ne mora nužno biti najstariji zanat na svetu, ali ako radnje koje vrši neodoljivo podsećaju na to, zbog takve komparacije više razloga za ljutnju imaju oni kojima je uljez podmetnut, u ovom slučaju žene koje se bave prostitucijom jer je među njih gurnut škart, nego rukovodstva novinarskih udruženja koja više drže do političke korektnosti nego do profesionalnih i etičkih principa na kojima se ta profesija temelji.

Da Olivera Jovićević, naprednjačka medijska konkubina, nije novinar, odavno je aksiom.

U velikoj tradicionoj anketi magazina STATUS, gde novinari biraju najbolje i najgore među sobom, pre tačno deset godina, Olivera Jovićević je proglašena „brukom za profesiju“. U trci je dominantno ostavila iza sebe „brukice“ kalibra jednog Dragana J. Vučićevića i Lee Kiš, Pinkove večite kandidatkinje za to počasno priznanje.

„Pola žena, pola spikerfon“, glasilo je jedno od brojnih obrazloženja zašto je Olivera i onda, 2009. godine bila „bruka za profesiju“ i zašto su novinari i tada smatrali da se ispisala iz profesije.

Lepo upakovan spikerfon, opis koji upućuje na profesionalnost i nezavisnost u radu, ostaće odrednica koja će je pratiti tokom celokupne karijere. Što i ne čudi, s obzirom na činjenicu da je tipovana i na RTS dovedena, baš kao i Verica Bradić, od Aleksandra Tijanića: samo takav „novinarski“ karakter uklapao se u milje u kojem je on besprekorno funkcionisao kao urednik.

A one naprednjačile kao „novinarke“.

Skandalozno navijačko „vođenje“ prošlonedeljne emisije „Upitnik“ samo je učvrstio uverenja mnogih ljudi da je Olivera Jovićević ONO što zovemo – dnovinar.

Ili – dnovinarka, da budemo politički korektni.

„Emisija koju vodi Olivera Jovićević postoji isključivo da Olivera Jovićević ne bi radila za 150 evra na sat, na poziv. Ali i to će se promeniti. Pored legalizacije marihuane, PSG će se boriti za legalizaciju prostitucije i onda će mnoge redakcije biti ostavljene novinarima.“

Tako je glasio tvit Sergeja Trifunovića, glumca i lidera Pokreta slobodnih građana, koji je gotovo ujedinio javnost u osudi.

Trifunovića, naravno.

Tako su, što se nikad u istoriji ne dešava, braneći „novinarku“, u istu frulu zasvirali NUNS, UNS i RTS.

Oliveru Jovićević, dnovinarku, sve da je i najgora među onima koji se predstavljaju kao novinari/ke, a dnevno smo svedoci da nije, nepristojno je dovoditi u vezu sa profesijom gde se telo iznajmljuje na sat/dan.

Ona ne iznajmljuje telo, znam vrlo dobro, kao i ona, na šta je Sergej tačno mislio!

I ne znam zašto ima potrebu da se pravda: „Ne ručam s političarima“!

Ko je, izvinite, ikad govorio o ručku?!

I sam sam svojevremeno svašta pisao o Oliveri. Prostački: neumesno i … nespojivo sa ovom profesijom.

I trpeo kritike zbog toga što sam na taj način izražavao svoj stav o načinu na koji je Jovićević radila posao: neumesno i … nespojivo sa ovom profesijom.

S tom razlikom što sam ja to radio na Tviteru, a ona to radi na javnom servisu, otvoreno, uz punu podršku čelnika kuće.

Pre svih Dragana Bujoševića i Nenada LJ. Stefanovića, koji su mudro otćutali svaki napad na RTS: i kad Aleksandar Vučić javno mobinguje novinarku RTS-a; i kad Vojislav Šešelj javno obećava Oliveri Kovačević da će je lično kazniti; i kad ih Zolja Zekić obučava funkciji reglera…!

Sad su se oglasili jer tvit Sergeja Trifunovića nije napad na Oliveru Jovićević: tvit predstavlja detekciju uređivačke politike RTS-a i direktan je atak na Bujoševića i Stefanovića.

Nekoliko sati posle inicijalnog, na svojoj lajni sam malo „popravio“ Sergejev tvit:

„Informativni program RTS koji vodi Nenad LJ. Stefanović postoji isključivo da NLJS ne bi radio za 150 evra na sat, na poziv. Ali i to će se promeniti. Pored legalizacije marihuane, valja se boriti za legalizaciju prostitucije i onda će mnoge redakcije biti ostavljene novinarima.“

Evo tri dana će od tada, stotinka hiljada ljudi pročitala je tvit, niko nije reagovao: ni NUNS, ni UNS, ni RTS da odbrani svog glavnog i odgovornog urednika. Što indicira da je Stefanovića OK porediti sa – prostitutkom.

Ni NUNS, ni UNS nisu nadležni za njega.

Ni kad optuži Zorana Lutovca, lidera DS, da je onomad gostovao na RTS-u, a nije govorio o poslovima oca ministra unutrašnjih poslova, ni NUNS ni UNS neće Stefanovića pitati: „Da, čiji je to posao, glavni uredniče: tebe i tvojih novinara sa javnog servisa ili Lutovčev“!

Tu nema fuksarenja.

Zanimljivo je da ni NUNS, ni UNS, ni RTS neće reagovati ni kad tri dana posle Sergejevog tvita vojvoda Vojislav Šešelj na istoj društvenoj mreži poruči Milojku Pantiću kako će ovog penzionera RTS-a „zakopati duboko, duboko“!

A onda mi sine: da nisam ja potpuno pogrešno percipirao saopštenja NUNS-a i UNS-a o Sergejevom tvitu?!

Mislim, oni jesu branili profesiju, e sad – koju?!

P.S. Ovaj tekst pisan je tri dana nakon što je „novinar“ Jakša Šćekić izjavio kako „milion evra taksistima nisu neke pare, ta suma neće pomoći nijednoj bolnici, to je strateško davanje“. Tvitnite sami.