Nema toga šta Aleksandar Vučić nije (zlo)upotrebio u svojoj političkoj karijeri: od Vojislava Šešelja, preko matematičke srazmere „sto za jednoga“, do brata pretučenog u incidentu tokom „Prajda“ ili ličnih odnosa sa Putinom i Angelom Merkel.
Intervju sa njegovom ćerkom Milicom, međutim, najavljen uoči izborne šutnje na naslovnoj Blica, skandal je koji će najduže ostati u pamćenju, sve i da Vučiću pođe za rukom da preoblikuje svest onih građana koji nisu po njegovom meraku.
Ništa spektakularno nema u toj „Blicovoj“ ekskluzivi, objavljenoj pod naslovom: „Nedostaje mi tata“. Nekoliko pitanja i nekoliko odgovora devojčice kojoj nedostaje vreme provedeno sa ocem, odlazak u bioskop, šetnja Knez Mihailovom. Skandalozno je to što je u pitanju petnaestogodišnja devojčica, čiji „intervju“ su, baš kao i objavljivanje „neblurovane“ fotografije, odobrili roditelji, ili možda jedan od njih, onaj koji je celu političku karijeru izgradio na ključnom uverenju da se baš on nalazi u centru svega i da je ono što je dobro za njega, dobro za sve ostale!
Ovo nije prvi put da Aleksandar Vučić zloupotrebljava sopstveno dete u političke svrhe.
Pre četiri godine, gostujući u „Upitniku“ RTS-a, Vučić, tada prvi potpredsednik Vlade Srbije, naglo je zamlatarao smotuljkom novina u ruci (ispostaviće se da je u pitanju „Tabloid“) i izdeklamovao:
„Doneo sam nešto, što je moja sramota, što je muka za moju porodicu, ali i nešto što nije dobro za Srbiju. U državi gde sam ja ‘diktator’ pre deset dana objavljen je novinski članak pod nazivom ‘Ženska momčad obljubljenog vođe’ sa slikom mog maloletnog sina i njegovih drugova, a u novinama stoji tekst na dve strane u kojem piše kako ja seksualno opštim sa svojim 15-godišnjim sinom. Niko nije reagovao, izvolite novine pa pročitajte… sad vas pitam gde je vaša pravda, gde je poštenje u srpskim medijima…?!“
Svi su se zgrozili, ali niko nije uzeo novine da pročita: gde ćeš proveravati prvog potpredsednika Vlade Srbije.
Umesto teksta iz „Tabloida“, Vučić je preko svojih naloga na Tviteru i FB-u sa javnošću podelio snimak svog gostovanja na Javnom servisu uz sledeći komentar:
„Brutalna zloupotreba maloletnog sina Aleksandra Vučića. Pogledajte i kažite da li je to normalno i dokle više da se trpi medijski linč Aleksandra Vučića i njegove porodice?!“
LJudi su bili zgroženi: ko ne bi verovao lideru najjače partije.
U reči bivšeg ministra informisanja nije sumnjao ni NUNS, pa je, bez provere, oštro osudio „tekst u kome kontroverzni list rečitog imena optužuje potpredsednika Vlade za nedozvoljen odnos sa maloletnim sinom“! Saopštenje su preneli Politika, B92, Pravda, Danas, Beta i Fonet. Niko od njih, od NUNS-a do Foneta, ni tad ni kasnije, nije se bavio identifikacijom sporne rečenica u tekstu, pa ni spornim tekstom.
Najverovatnije bi i ta istina Aleksandra Vučića izdržala proveru vremena, da Milovan Brkić, poznat kao osetljivo i duševno biće, je li, nije presavio tabak i tužio čoveka koji ga je optužio za skaradan tekst – već one koji su poverovali Vučiću na reč i to verifikovali – saopštenjem.
Zarad velikog straha koji je pretrpeo i podrazumevajuće duševne patnje izazvane saopštenjem, Brkić je na ime nematerijalne štete od NUNS-a tražio iznos od 1.000 dinara.
Prvi osnovni sud je dosudio Brkiću tu sumu, ali važnije je fakat da je „Sud uvidom u sporni članak magazina Tabloid broj 275 od 3. maja 2013. godine nesumnjivo utvrdio da u istom niti jednom rečenicom nije pomenuto, niti je potpredsednik Vlade optužen za nedozvoljene odnose sa maloletnim sinom“. Apelacioni sud u Beogradu kasnije je preinačio ovu presudu (Prvostepeni sud se pozvao na odredbe Zakona o javnom informisanju čija se primena odnosi na javna glasila, a NUNS je udruženje novinara, neprofitna organizacija, plus što se saopštenje NUNS-a odnosi na poslovni ugled pravnog lica, a tužilac zaštitu časti i ugleda zahteva kao fizičko lice), ali nikad nigde nije dovedena u pitanje činjenica da Vučić na RTS-u nije govorio istinu.
Vučićeva sklonost ka iskorišćavanju drugih, uz zanemarivanje njihovih potreba i osećanja, apsolutno je neupitna. Sad vidimo da skrupula nema ni kad su najbliži u pitanju. Uostalom, kad premijer/predsednik ili predsednik/premijer sledeći put počne da vapi kako mu nasrću na porodicu, zagolicajte memoriju prisećanjem: koliko ste znali ili znate o Đinđićevoj, Koštuničinoj, Tadićevoj ili Cvetkovićevoj porodici i sećate li se ijedne afere ili zloupotrebe u kojoj su akteri njihovi članovi familije, posebno – deca!
Za većinu ljudi deca su njihov život; za neke su i alat opstanka na vlasti.
Ako tako zlorabiš sopstvenu decu, koliko li te tek „bole uvo“ za one koji ti nisu ni rod, ni pomoz’ bog.
Građane, hoću reći!
(P. S. Ovaj tekst je pisan 22 dana pre prvog rođendana „Kompletnog Idiota“! Spremate li se za žurku?)
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
