Drage kolege,

Mislim da se slažemo da je situacija za nas lopove najgora do sada.

Srpski lopovi danas bukvalno gladuju!

Mnogi zaboravljaju da su i lopovi ljudi kao i svi drugi gradjani.

Da i lopovi moraju da jedu i prehrane svoje porodice!

A od čega, pitam ja vas?

Sve naše delatnosti su ugrožene.

Kao džeparoši ne možemo da zaradimo ni za hleb.Svako od nas kod kuće ima čitavu hrpu raznoraznih muških i ženskih novčanika koji imaju jednu zajedničku osobinu: potpuno su prazni! Tu i tamo nadje se poneka markica za prevoz, popunjen tiket ili neplaćen račun za struju. Ali novca nema.

A šta da kažu obijači? Možete da prevrnete stanove od krova do temelja, nema nišega vrednog. Prastari televizori, pokvareni kasetofoni, lažno srebro, iscepane cipele, ofucana garderoba. Čak su i frizideri prazni!

A kradja kola? Skupim kolima ne može da se pridje od specijalnih garaža i hiljadu alarma. Ostalo su bezvredni truli krševi stari po 15-20 godina, koji mogu da se prodaju jedino na kilo.

Neko će primetiti da i pored teških uslova naše kolege kriminalci izuzetno dobro žive. Ali ne može se od nas običnih lopova očekivati da uzimamo “reket”, prodajemo drogu, ubijamo ljude ili osnivamo stranke. Neka svako radi svoj posao, pod uslovom da od njega može da živi.

Mi, obični srpski lopovi, ne tražimo mnogo. Bilo bi sasvim dovoljno da gradjani imaju neki dinar u novčaniku, novi video koji se lako preprodaje ili solidan kasetofon u kolima. Mi smo skromni ljudi.

Zato apelujemo na Srpsku Vladu da odmah nesto preduzme i organizuje humanitarnu pomoć za sve ugrožene srpske lopove. U protivnom, mi ćemo se iseliti kao mnoge naše kolege i ovde će ostati samo kriminalci.

Pa ćete onda videti svoga boga!

Slobode mi!