– Pozvala sam te zbog jedne hitne i vrlo važne stvari – odmah je prešla na stvar. – Naš Predsednik je, hvala bogu, uvek na oprezu, pa je otkrio jednu opasnu opozicionu organizaciju koja planira da podrije državu i sistem i usput ismeje i naruga se našem Predsedniku…

– Pa to je strašno! – odmah je reagovala Ministarka. – Nadam se da su preduzete sve potrebne mere da se ta organizacija raskrinka i zabrani…

– Zato sam te hitno i zvala – reče premijerka. – Jedva sam rastumačila nadležnosti u ovoj našoj vladi… Tako da su me obavestili da je zabrana te organizacije u tvom resoru…

Ministarka je bila potpuno zatečena.

– Ovaj… kako u mom resoru… Pa ja sam ministar za saobraćaj… kakve li ja imam veze sa neprijateljskim organizacijama…

– Ama to ti pričam! – povisila je glas premijerka. – Oni su bre lukavi! Pa su registrovali tu organizaciju kod tebe… Da se Vlasi ne sete… Ali ih je naš Predsednik ipak provalio!

– Kako se zove ta organizacija? – zanimalo je Ministarku.

– Car go!

Ministarka je bila vidno iznenađena.

– Ama… čekaj malo… znam ja njih – najzad je progovorila. – Pa to su… koliko se ja sećam… prevoznici… neki taksi prevoz… prevoze putnike…

– Eto vidiš! – likovala je Premijerka. – I tebe su prevarili! Ali je naš Predsednik odmah sve shvatio… Car je go! Razumeš?! Car go! Po onoj priči iz čitanke… Carevo novo odelo… koju i deca znaju… kako je car go, a uopšte ne vidi da je go… Znaš tu priču?

– Ma znam tu priču – Ministarka je jedva disala od šoka. – Ali… koliko ja znam… Car… to je na engleskom automobil… a go… znači ide… Car go – automobil ide…

– Ti ćeš mene da učiš engleskom! – razjarila se Premijerka. – Pa ja sam se školovala na engleskom! Misliš da ne znam šta znači na engleskom car go! Ali ovo nije na engleskom nego na srpskom!

– Pa… šta sada da radimo? – jedva je progovorila Ministarka.

– Kako, šta!? – ponovo je razbesnela premijerku. – Zato sam te i zvala! Zabranjuj, zatvaraj, uzimaj dozvolu! Pa neće nama ovde neko mahati pred nosem da je Car go!