Taj dan je Predsednik iskoristio da se malo opusti i poigra sa svojim ljubimcem, vučjakom Landorom.
Upravo je bacao lopticu koju je Landor strasno jurio po kabinetu, kada je sekretarica najavila novog, ranije zakazanog posetioca.
– Poštovani predsedniče, evo mene najbrže što sam mogao – ubrzano je disao gospodin Uvlakačević – kada ste me pozvali ja sam odmah pojurio…
– Pa mogao si, vala, i malo sporije – bio je ironičan Predsednik, nezadovoljan što ga je prekinuo u igri. – Da ne dužimo priču, jer iskren da budem, ne volim sa tobom ni da pričam ni da sedim… I, pravo da ti kažem, prihvatio sam da se učlaniš u moju stranku samo zato što su te preporučila… istraživanja… Dakle, upravo zahvaljujući baš tim istraživanjima, ti ćeš ispred Vladajuće stranke biti naš kandidat za gradonačelnika Beograda…
– Predsedniče! Voljeni moj predsedniče! – zagrcnuo se gospodin Uvlakačević od radosti. – Pa to je… ispunjenje mog sna! Pa to je… suština mog političkog angažmana… smisao života…
– E baš me nešto… zabole… što je tebi smisao života – bio je rezigniran Predsednik. – Kao što si već od mene čuo… ako si uopšte shvatio… tebe su na to mesto postavila, ustvari, istraživanja javnog mnjenja… A nije beznačajno ni što među svim ostalim članovima Vladajuće stranke… niko nema… nikakav rejting… Tačnije… svi sem mene imaju… negativan rejting… Pa u suštini i nisam imao kandidata za ove izbore… Iako te… kao što sam takođe već napomenuo… lično uopšte ne podnosim…
Gospodin Uvlakačević je iznenada skočio iz fotelje.
– Jao! Ja se izvinjavam, gospodine Predsedniče, ali… ja imam taj problem sa stomakom… I kad sam pod velikim stresom… prorade mi creva… Pa bih vas zamolio, ako mogu samo… hitno u toalet!
– Bože me sačuvaj! – čudio se Predsednik. – E jesam te našao… svaka mi čast! Još i to! Eno ti WC tamo skroz na samom kraju kabineta… I požuri, leba ti, nemoj da mi se tu još i unerediš!
Gospodin Uvlakačević je odjurio velikom brzinom prema naznačenom toaletu.
Predsednik je morao da požuri na otvaranje neke fabrike.
– Evo ti ga naš kandidat za gradonačelnika u mom kabinetu – rekao je u prolazu svom sekretaru. – Odmah ga slikajte, napišite što lepšu njegovu biografiju, posebno naglasite da sam ga ja izabrao… zbog naših glasača… bez toga su nam džaba sva istraživanja… I sutra hoću da to bude u svim našim novinama… i to na naslovnim stranama!
– Sve sam shvatio, šefe, ništa ne brinite! – primio je sekretar naređenje i požurio u kabinet.
Međutim, u kabinetu nije zatekao nikog. Našao je samo vučjaka Landora kako predano grize lopticu. Uzeo je Landora za ogrlicu, i doveo ga do sekretarice.
– Nato, evo nam ga naš kandidat za gradonačelnika…
– Ma, jesi li ti siguran? – čudila se sekretarica Nata.
– Tako naredio Predsednik… A pravo da ti kažem, kakvih smo sve kandidata do sada imali… ovaj je odličan! Nego, ‘ajde, molim te, pozovi hitno našeg fotografa… Treba da slika Landora za sutrašnje novine… A ja odjurih da mu pišem… biografiju…
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
