Kad je počela epidemija ovog glupog virusa korona, kod mene na poslu odmah su uvedene sve predložene epidemijske mere: dezinfekcija ruku i nošenje maski.
Međutim, ispostavilo se da ja imam jaku alergiju na sredstava za dezinfekciju, a da mi nošenje maske aktivira panični napad, pa sticajem zdravstvenih okolnosti nisam mogao da se pridržavam predloženih mera.
Naš direktor je, za razliku od mene, maksimalno pristupio epidemijskoj zaštiti. Imao je nekoliko vrsta dezinfekcionih sredstava koje je po određenom redu flitao na sebe, cipele, pa odelo, pa ruke… Zatim je nabavio nekakav vizir sa pleksiglasom i specijalnu masku za koju je tvrdio da su je koriste astronauti u kosmosu, i nije dopuštao sa njim bilo kakav kontakt, već je sa zaposlenima komunicirao isključivo preko Vibera.
On se prvi razboleo.
Posle njega razbolela se sekretarica Ceca, pa Dragan vozač, pa Mira iz računovodstva…
Za pola godine nije bilo nikoga u firmi ko nije preležao koronu.
Osim mene.
U prvo vreme bilo je duhovitih komentara na moj račun, u smislu da mi je to od vinjaka, jer su me ogovarali da volim da popijem, pa da me ni virus neće, i slično. Međutim kako je vreme prolazilo, situacija je postajala sve neprijatnija i napetija.
– Kako je moguće da ti uopšte ne sprovodiš epidemiološke mere, a uopšte se nisi razboleo? – izgovorila je nekom prilikom Goca iz personalnog. – Ko si ti uopšte?!
– Ko bi bio – zbunila me je pitanjem. – Samo sam… otkud znam… valjda… otporan na virus… nemam pojma…
– A kako samo ti otporan… a svi mi ostali… neotporni?! – pridružio se moj kolega Žile. – To je… baš… sumnjivo!
Nisam imao nameru da se raspravljam sa budalama pa sam otišao svojim poslom.
Ali od tada su kolege počele vidno da me izbegavaju, niko sa mnom nije hteo ni da sedi ni da priča, a povremeno sam primećivao da mi je neko pretresao stvari i kopao po fijokama. Uskoro sam dobio novi radni raspored i novu kancelariju. Kancelarija mi je bila u nekom starom špajizu gde sam jedva mogao da uđem, a novo radno vreme… od 20 do 6 ujutru… kad nema nikoga na poslu. Jedina satisfakcija mi je bila što sam čuo da svi živi u firmi svako jutro piju vinjak.
Kad sam se požalio na diskriminaciju direktoru preko Vibera, samo mi je rekao da sam i dobro prošao, jer nije poverovao glasinama da sam vanzemaljac… Ali da će moj raspored ostati do daljeg, dok se ne istraži… moje pravo poreklo.
A šta će tek sa mnom biti kada se pročuje da sam alergičan i na vakcinu, bog sveti zna…
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
