Nepismeni pisac 1

I u toj želji napisao je knjigu. Istine radi, on nije bio potpuno nepismen. Od oko 160.000 srpskih reči on je znao da napiše nešto više od 34, a od 30 slova azbuke znao je njih skoro 16.

Umeo je čak da napiše i cele celcate rečenice, na primer: “ Maja voli Marka“, „Marko ne voli Maju“, „Marko ne voli Maju, ali voli Zoricu“ i još nekoliko sličnih.

Čim je napisao knjigu nepismeni pisac je pokušao da nađe recenzenta.

– Ovaj vaš rukopis, gospodine, nije knjiga – rekao mu je jedan ugledni recenzent. – Ovde nema jedinstva radnje, nema jasnih likova, nema osnovnih elemenata literarne forme. Vi ste samo nasumice ispisali reči i rečenice koje čak nisu ni u međusobnoj vezi. Žao mi je, ne mogu preporučiti ovaj rukopis za štampanje…

Drugi ugledni recenzent je bio još konkretniji.

– Čoveče, ovo ti je totalno sranje! Pa ti si potpuno nepismen!

Nepismeni pisac se nije lako predavao. Sledećem recenzentu dao je 100 evra.

– Vrlo interesantan postmoderni i futuristički pristup u dualizmu tekst-antitekst… – pisalo je između ostalog u preporuci tog recenzenta za štampanje njegove knjige.

Sa pozitivnom recenzijom nepismeni pisac se zaputio kod jednog malog, ali uglednog izdavača.

– Verujte, ja sam šokiran! – rekao mu je ugledni izdavač kad je pročitao knjigu. – Nije mi bilo teško da izbrojim… da Vi u knjizi koristite ukupno 34 reči i ne više od 16 slova! Nemojte se ljutiti, ali vi ste, čoveče, nepismeni! Zašto bi iko štampao nešto ovakvo?!

Nepismeni pisac se nije obeshrabrio. Odneo je svoju knjigu kod Najvećeg izdavača.

– Pa ovo je fenomenalno! – oduševio je Urednika kod Najvećeg izdavača. – Ovakvu knjigu smo dugo čekali!

I uskoro je knjiga štampana u ogromnom tiražu, postala je bestseler i doživela mnoga izdanja.

Nepismeni je jednostavno obožavaju.