– Dobro, bre, na šta ovo liči!? Jeste li vi jeli bunike?! – proderao se s vrata.

Premijerka je skočila od stola i zauzela vojnički stav „Mirno“.

– Naređujte, Vrhovni komandante!

– Ama, da li ste vi u Vladi normalni?! – i dalje je urlao Predsednik.

– Pa na šta vam liče ove odluke?! Šta je s vama?! Gde vi živite… u Diznilendu!?

– Sigurno sam nešto pogrešila – Premijerka je skrušeno gledala u pod. – Kaznite me!

– Ma nema to veze samo s tobom! – nije se smirivao Predsednik.

– Nego sa celom Vladom! Pa vi, bre, ne znate ni da su bile poplave, suša, grad… Ni da smo u dugovima, u kreditima da smo maksimalno zaduženi… Ni da građani protestuju, da narod gladuje… Vi pojma nemate ni o čemu!

– Vrhovni komandante – usudila se Premijerka – Mi sve naše odluke baziramo apsolutno i isključivo na vašim izjavama i nastupima.

– Jasno mi je! – prekinuo ju je Predsednik. – Shvatio sam ja odavno da ste toliki debili… Ali ne držim ja govore i konferencije za vas! To je namenjeno za moj narod, a ne za moje ministre! A vi, koliko ste glupi, to ne kapirate, i sve odluke donosite na osnovu potpuno netačnih i izmišljenih informacija! I naravno da su vam i sve odluke i zakoni pogrešni!

Premijerka je izgledala šokirano.

– Ali… Vrhovni komandante… pa… koga mi onda da slušamo?

– To jeste izvestan problem… što u ovom momentu vi i nemate odakle da se realno informišete… – Predsednik je počeo da kopa po džepovima – Ali evo… napravili su mi nekakav spisak… takozvanih nezavisnih medija… Ima možda jedna televizija… mada to nisam siguran… ima dvoje-troje novina… bar je bilo kad su mi dali spisak… Znači, naređujem da proslediš ovaj spisak i da od sutra i ti i svi ministri u Vladi obavezno pratite nezavisne medije u Srbiji!

– Ali… Vrhovni komandante… pa zašto? – usudila se da upita Premijerka.

– Kako zašto?! Pa da znate šta se zaista dešava u zemlji! – zaključio je Predsednik i zalupio vrata na izlasku.