Napisao sam novu knjigu.
– Ma šta ima ja da je čitam! – dočekao me je razdragani Izdavač.
P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }
– Znam te, majstore, ti kad napišeš, to je napisano! Nisam ja tebi džabe objavio tolike knjige… Zato i imaš kod mene popust od 20%! Naravno, kao i uvek, plaćanje unapred… I obavezno nosiš ceo tiraž kući, znaš da nemam svoju distribuciju, a nemam ni mesta u magacinu…
Podmirio sam troškove i doneo kući svoju novu knjigu.
S obzirom da je u današnje vreme besmisleno očekivati zaradu od knjige, poklonio sam ceo tiraž prijateljima i kolegama, bližoj i daljoj rodbini.
Cele nedelje nestrpljivo sam čekao prve reakcije čitalaca.
Međutim, ništa se nije dešavalo.
Najzad je pozvao kum Radenko.
– … pa ako bi mogao da svratiš u subotu… stiže mi ugalj…
– Ma naravno da ću da svratim, kume… nego da te pitam… kako ti se sviđa moja nova knjiga?
Kum se malo zbunio.
– Knjiga? Koja sad knjiga?! Aaaa, tvoja knjiga! Ma super je, kume, baš je lepo ispala, super su ti pesmice…
– Pesmice!? Misliš priče?
– Ma to, pesmice, pričice, sve ti je to super kume… samo nemoj zaboraviti ugalj u subotu…
Na poslu sam prošao mnogo gore.
– Ma kakva knjiga, bre!? – obrecnula se na mene koleginica. – Ne znam kud udaram, radim tri posla, 'leba nemamo da jedemo i još treba da čitam knjige! I otkud tebi, 'leba ti, vremena da uopšte to pišeš… To rade samo zabušanti i lenštine! I otkud tebi uopšte pare da to štampaš?! Pa da, ima se, može se… Kolega ima malinjak…
Sestra od tetke je bila konkretnija.
– Bato, ja sam planirala da pročitam tvoju knjigu ali nikako ne stižem… baš je počela nova turska serija, pa kad se završi… ako ne počne neka druga…
Prilično razočaran otišao sam kod majke.
– Mama, da li mi veruješ da niko nije pročitao moju novu knjigu! Niko živi! Ja sam pisao i pisao, jedva skupio pare za štampu, a sada, kada neko treba samo da je pročita, ništa!
Majka mi je donela parče torte.
– Nemoj se sekirati, zlato mamino, važno je da si ti nju napisao… A već će se naći neko da je pročita… Znaš kako se kaže: Dobra knjiga uvek nađe svoga čitaoca…
Jedna je majka.
– A… kako se tebi sviđa moja knjiga, mamice?
Majka je gledala negde u daljinu.
– … hoćeš još jedno parče torte?
Nije bilo drugog rešenja. Majka je bila u pravu. Dobra knjiga uvek nađe svoga čitaoca.
Uzeo sam svoju novu knjigu i otvorio prvu stranu…
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
