– Ne mogu da verujem! – vikao je po stranačkim prostorijama. – Ne mogu da verujem da je sudija presudio da te novine nisu ništa krive!

Advokat je zbunjeno slegao ramenima.

– Gospodine predsedniče, svi smo u šoku, ceo pravni tim je u šoku…

– Ma baš me bre briga što ste vi u šoku! – razjario se Predsednik. – Objasni ti meni, kako je moguće da nema elemenata uvrede i povrede ugleda i časti naše stranke, a novine su na naslovnoj strani objavile stado ovaca i iznad njih natpis „Vladajuća stranka“! Pa zar to nije maksimalna uvreda i bezobrazluk!

– Jeste, gospodine Predsedniče, potpuno ste u pravu… Mi smo sve to detaljno naveli u našoj tužbi… Ali sudija je tražio veštačenje… i na kraju je prihvatio mišljenje veštaka…

– Ama kakvog veštaka – besneo je predsednik – šta je imalo tu da se veštači! Jasno kao sunce, uporedili su nas sa ovcama, pa ima li veće uvrede!

– Sve smo mi to više puta napisali i rekli – pravdao se advokat. – Ali sudija se priklonio mišljenju veštaka…

– Daj ‘vamo da vidim šta je napisao taj idiot! – besneo je Predsednik.

– Samo momenat… – advokat je izvadio debeli sudski spis iz svoje torbe – evo, zaključak:

„Ovca, latinski Ovis aries, je domaća životinja i spada u rogate preživare, papkare, verovatno nastala domestifikacijom muflona u predelima južne i jugozapadne Azije…“

– Ama, šta mi to čitaš! – ponovo se razjario Predsednik. – Pa znam ja šta je ovca, čuvao sam ih do srednje škole! Čitaj ti meni zašto ovca nije uvreda!

– Ja se izvinjavam – mucao je advokat – samo momenat… evo ovde: „Od ovce se dobija meso, mleko i vuna. Tako da ne postoji bilo kakva veza i negativna asocijacija između ovce i vladajuće stranke, jer ovca spada u najkorisnije domaće životinje.“

– Gle – neočekivano se smirio Predsednik – ko bi rekao… Vidi ti stručnjaka… Nisam tako nikad razmišljao… Možda smo ipak malo prenaglili sa ovom tužbom… Uostalom nije bitno, sad je gotovo. Ne moraš podnositi žalbu na presudu… Lepo kaže čovek… Kakve veze mi imamo sa ovcama…