– Poštovane kolege, danas smo se sastali da odlučimo o pobedniku konkursa… Kao što znate prispelo je zaista mnogo radova i posle pažljivog razmatranja odlučili smo se za dva. Prvi je pod šifrom: REVIZIJA, a drugi pod šifrom: MINHAUZEN. Svi ste pročitali oba rada pa želim da čujem vaše mišljenje…

Za reč se javila prof dr.

– Vi mene svi znate… po prirodi sam romantična duša… šta da radim… Volim, brate, kad je sve lepo i bajkovito, a obožavam srećan kraj… Ja glasam za šifru MINHAUZEN. Stvarno je divno napisano, baš kako ja volim…

– Pa nije loš ni rad pod šifrom REVIZIJA… – uključio se doc. dr – Meni se kod njega svidela ta odlučnost… Nekako je… jasno pisan… Kod njega je dobro dobro, loše je loše… Nema dileme… Posebno mi se sviđa što smo mi u njegovom radu nesumnjivo dobri momci… I uvek smo na pravoj strani… Faktički… kao nekakvi supeheroji…

– Ne, ne… da se razumemo – ponovo se javila prof dr. – To je odličan rad! Baš dobar! Znači, ne govorim da je neki rad loš, nego jednostavno mi se čini da je nekako ovaj MINHAUZEN lepši. Da tako kažem… Mislim da će se mnogo više svideti mladima… To je nekako njima blisko… Deca vole kad je srećan kraj…

– I ja sam za šifru MINHAUZEN – umešao se Predsednik žirija. – I upravo je to što kaže Prof. dr njegova komparativna prednost… Bliska je mladim ljudima… NJima će to sve biti jasno i razumljivo… Na kraju krajeva… jedan od razloga ovog konkursa i jeste približavanje materije deci i mladima… U tom svetlu šifra MINHAUZEN je najbolje ispunila taj zadatak..

Čulo se glasno odobravanje sa svih strana.

– Ako više nema diskusija – javio se predsednik žirija – predlažem da pristupimo glasanju…

Tako je rad pod šifrom MINHAUZEN jednoglasno pobedio na konkursu za novu srpsku istoriju…