Rešenje budžeta

– Kako bi bilo da uzmemo od invalida i damo prosjacima? – predlagao je Ministar odbrane.

– Zar nije bolje da uzmemo od prosjaka a damo invalidima? – suprotstavio se Ministar prosvete.

– Možda je najbolje da uzmemo od prosjaka i opet damo prosjacima… kao i ove godine…? – mislio je Ministar finansija.

Debatu je prekinula lično Premijerka.

– Odavno mi je jasno da mi ne možemo sami rešavati ovako komplikovane probleme. Mi smo, bre, demokratska vlada a ne neki krizni štab! Ali pošto moramo hitno nešto da preduzmemo, odlučila sam da, kao i obično, angažujemo nekog stranog eksperta. Dakle, gospodo, ja sam, kao engleski đak, odlučila da pozovem Robina Huda!

Prolomio se aplauz oduševljenih Ministara, a u salu je ušao Robin Hud u svom karakterističnom zelenom odelu.

– Gospodine Robine, recite nam iskreno, da li možete da nam pomognete? – pitala ga je Premijerka bez okolišanja.

Robin Hud je slegao ramenima.

– Ne mogu ništa da vam obećam. Moj princip je svima vrlo dobro poznat: uzimam od bogatih i dajem siromašnima. Ako vam to odgovara…

– To! – oduševljavala se Premijerka dok su Ministri odobravali sa svih strana. – To smo tražili! Ko bi se toga uopšte setio! Vidi se da ste pravi ekspert! Gospodine Robine, smatrajte se angažovanim od Vlade Srbije!

Već sutradan Robin Hud je umarširao usred sastanka Vlade.

– Gospodine Robine, mi radimo! – prekorila ga je Premijerka.

– I ja radim! – odgovorio joj je prilično oštro Robin Hud.

– Kako radite, kad nas prekidate?! – odbrusila mu je Premijerka.

Robin Hud je iznenada skinuo svoj luk i zapeo strelu.

– Vi ste me unajmili da uzimam od bogatih i dajem siromašnim. Dakle, dame i gospodo, vadite svoje novčanike!