Sinđelić 1

A pravo ime mi je Stevan Sinđelić. Ja sam ti potomak od onog slavnog srspkog junaka Sinđelića, sigurno si učio u školi, onaj iz Prvog srpskog ustanka. Što je zapalio barut i digao u vazduh i sebe i ceo svoj šanac sa sve Turcima, pa su tada svi zajedno izginuli.

Takvi smo ti mi Sinđelići, uvek smo se borili za slobodu.

Po njemu sam dobio ime Stevan. Tačnije, dobio sam ime po ocu, jer kod nas po muškoj liniji svi dobijaju ime Stevan.

I deda Stvan mi je bio borac za slobodu, i slavno poginuo u Drugom svetskom ratu. Ubili su ga Nemci, a kasnije je proglašen za narodnog heroja.

A pradeda Stevan mi je poginuo u Prvom svetskom ratu, kad su probijali Solunski front. Cela njegova jedninica je stradala od Austrijanaca, a posle smrti odlikovan je Karađorđevom zvezdom.

Sinđelić 2

Takvi smo ti mi Sinđelići, moj brale, nama je sloboda u krvi, generacijama smo ginuli za slobodu. Prosto ne trpimo ropstvo i podaništvo, ne trpimo agresore i okupatore.

A sad, izvini, kolega, moramo da prekinemo, sutra ćemo nastaviti razgovor. Upalio mi se alarm na telefonu, a i tamo se upalila crvena lampa iznad vrata, vidiš? To znači da je prošlo dozvoljenih petnaest minuta pauze u toku radnog vremena. Dobro zapamti, pošto si novi, imamo samo jednu pauzu i to tačno petnaest minuta. To je ovde zakon. Nipošto ne smeš da ostaneš duže na pauzi od dozvoljenog. A posebno moraš poštovati radno vreme, u minut.

Moramo strogo poštovati sva pravila. Gazde naše firme su Nemac, Austrijanac i Turčin, i kod njih nema zezanja…