– O kakvoj ti plati govoriš! – vikao je na mene direktor kad sam došao da se požalim. – Znaš li ti kakva je situacija na Kosovu!?

Izvinio sam se zbog uznemiravanja i požurio na autobus.

Fabrički autobus je, kao i obično, kasnio ceo sat.

– Dobro je da sam uopšte došao! – besneo je vozač. – S obzirom na to kakva je situacija na Kosovu!

Kad sam stigao kući, u stanu nije bilo vode.

Na informacijama su mi rekli da ne znaju kakav je kvar ni kad će biti popravljen, s obzirom na ovu situaciju na Kosovu.

Naravno, deca su ponovo tražila nove patike.

Morao sam da im objasnim situaciju na Kosovu, pa su sa razumevanjem odustali od obuće.

Ponovo smo ručali pasulj bez mesa potpuno svesni situacije na Kosovu.

Uveče, kad smo legli, žena se čudno ponašala.

Pripijala se uz mene, grlila me, čak počela i da me ljubi.

– Ženo – prekinuo sam je energično – Ti znaš kakva je situacija na Kosovu!

Žena je izgledala prilično razočarana.

– Znam, naravno – rekla je umornim glasom.

A onda smo, zabrinuti, zaspali.