Ana je naša kuma, krstila je najstarije dete. Profesor književnosti, iskreni ljubitelj knjige.
– Deco, donela vam kuma poklone! – rekla je s vrata kada je došla u goste.
Deca su radosno i radoznalo okružila kumu.
– Tebi, Majo, evo knjiga o jednoj lepoj princezi – delila je kuma knjige – Tebi, Marko, knjiga o hrabrom dečaku i njegovom hrabrom psu… a tebi, Lazo, knjiga o liji i zeki u čarobnoj šumi…
Zavladao je muk među decom.
– To su divne knjige… baš za vaše uzraste – pokušavala je kuma da zainteresuje decu. – Sigurno će vam se svideti…
– Uzmite poklone i recite hvala! – morao sam da intervenišem i podviknem razočaranoj deci da bi prekinuli mučnu tišinu.
Deca su nevoljno uzela knjige, mrzovoljno se zahvalila i otišla u svoju sobu.
– Ma nemoj se sekirati – pokušavao sam da utešim kumu. – To je nova generacija… oni su stalno na telefonu i na kompjuteru… manje čitaju knjige…
– Ali, to nije dobro! – reagovala je kuma. – Deca treba da koriste knjige! To je neophodno za njihov razvoj, za razvijanje pismenosti, govora, razmišljanja, maštanja…
– Ama, sve si u pravu… – potpuno sam se sa njom slagao. – Ali eto… došlo je novo vreme…
– Ja ne mogu da se sa tim pomirim! – i dalje je kuma bila pod utiskom razočarane dece. – Deca moraju da koriste knjige i treba da se radi sa njima da bi zavoleli knjige… Treba da im se pristupi na pravi način i sigurno će prihvatiti knjige kao nešto lepo i zabavno…
To je već ličilo ne nekakav prekor.
– Veruj mi da smo sve pokušali… – nehotice sam počeo da se pravdam. – Čitali smo im knjige pred spavanje, kupovali knjige, puna nam je kuća dečijih knjiga… Ne vredi… Jako ih je teško zainteresovati za knjige… Ne drže im pažnju… Ali eto, možda ti, kao prosvetni radnik, imaš neke bolje metode, neku korisnu ideju… Eno ti ih u sobi… dobili su nove knjige… pa slobodno probaj…
Kuma je orno i samouvereno otišla u dečiju sobu.
U početku se u sobi čuo samo kumin glas… pa je zavladala tišina… Ali uskoro je iz sobe počeo da dopire smeh, graja, raspoloženje, deca su se očigledno dobro zabavljala.
Vidi ti kume, prosvetnog radnika!
Pažljivo sam se prišunjao i provirio u dečiju sobu. Deca su držala svoje dobijene knjige na glavama i takmičili se ko će duže da hoda sa knjigom na glavi, dok knjiga ne padne.
A kuma je bila sudija…
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
