Donald Bajden 1

Na snimcima iz Sarajeva mogle su se videti kolone vozila na kojima su se vijorile američke zastave.

Kako je preneo Dojče vele, neposredno pre pobede ovog kandidata na izborima u Sjedinjenim Državama, Bajden dobro poznaje Balkan: kao potpredsednik je bio dva puta, a 1993. je čak nedelju dana bio ovde.

Pričao sa Alijom Izetbegovićem, Slobodanom Miloševićem, Radovanom Karadžićem…

Saznanja sa tog putovanja Bajden je sumirao u izveštaju na više od sto strana pod naslovom „Odupiranje agresiji – Milošević, bosanska republika i savest Zapada“.

Bajden je, pritom, predvideo genocid u Srebrenici i proterivanje Albanaca sa Kosova, od strane Vojske Republike Srpske i srpske vojske i policije, odnosno prvi se zalagao za vojnu intervenciju NATO-a.

Iz pomenutog, jasno je zbog čega srpski nacionalisti, podržavaoci i sprovoditelji ratno zločinačke i genocidne politike ne osvetljavaju zgrade institucija, a građani Srbije, izmanipulisani ovakvom politikom, na ulicama nisu mahali zastavama i slavili Bajdenovu pobedu.

To bi, verovatno, učinili da je pobedu odneo Tramp, rasista, mrzitelj muslimana, neotesani i opasni „beli čovek“, čija je „politika“ postavila zidove za naše sestre i braću iz zemalja Bliskog istoka, koji su pobegli od bombi, eksploatisanja i siromaštva iz svojih država putem Zapadne Evrope i drugih zemalja, kako bi spasili živu glavu i napunili gladne stomake.

Problem je, međutim, u tome što, uprkos ovim drastičnim razlikama dva protivkandidata na američkim izborima, koji se mogu uvideti na primeru Zapadnog Balkana, iz devedesetih godina prošlog veka, postoji jasna sličnost među njima koja, razume se, nijednom „običnom“ čoveku ne može doneti ništa dobro.

Reč je o pripadnicima establišmenta koji zastupaju interese krupnog kapitala čiji su, ili jasni nosioci, ili njihovi direktni promoteri.

Jasno je da nijedan od njih dvojice nikada nije i neće biti u prilici da saoseća sa siromaštvom koje obuzima i određuje najveći procenat ljudi na planeti.

Njihov „posao“ je da budu bogatiji i povlašćeniji u odnosu na druge.

I to ne malo ili puno, već nedostižno izjednačavajuće i približno sa bilo kojim drugim čovekom koji tom povlašćenom svetu ne pripada, ikad.

Da je Bajden „pošten“ nikada se ne bi kandidovao na izborima, niti bi živeo život američkog političara toliko dugo.

Nikada ne bi pristao ni na pomisao ili sumnju da je bio i jeste marioneta u rukama najvećih svetskih lopovčina koji vladaju planetom, konstantno nasleđujući princip održanja iznad većine, siromašenjem drugih i koristeći njihov neravnopravan položaj za eksploataciju i sticanje privilegija.

To su najjednostavnije činjenice koje se mogu svesti na gotovo svim nivoima društvenog položaja svakog pojedinca.

Ali, vredno je krenuti „odozgo“, sa vrha.

Baš tamo gde se nalaze gotovo svi kandidati za izbore, ponikli iz liberalnog kapitalizma, ili baš njegovi utemeljivači i stvoritelji.

Ne mora se, zapravo, ništa ni znati o bilo kakvim sistemima upravljanja i samim tim – bogaćenja, odnosno siromašenja ljudi, da bi se osetila nelagoda zbog društvenih neravnopravnosti širom planete.

Pojmovno znanje i iskustvo je tu sekundarna stvar, jer je osećaj svakog čoveka, iole oslobođenog i privilegovanog da razmisli o odnosima između bogatih i u odnosu na njih drastično ili manje drastično siromašnih, neizbežno jasan – nepravda i nespokojstvo.

Bes i potreba za borbom protiv toga.

Da se vratimo na početak, odnosno slavljenje pobede Bajdena od strane Bošnjaka i Kosovara.

Njima je srpska giljotina došla do glave.

I dalje visi nad njima, kao što neke druge giljotine danas i u godinama iza nas vise nad glavama izbeglica širom zapadnog sveta.

Zato je njihovo slavljenje Bajdenove pobede istovremeno razumljivo, kao i tužno, jer život možda jeste zaštićeniji, s obzirom na retoriku i narative, ali je budućnost ukinuta za sve.

I one izmanipulisane nesrećnike i idiote, koji ne znaju drugačije da žive osim u mržnji prema drugačijoj boji kože, vere, nacionalnoj, seksualnoj, polnoj i rodnoj pripadnosti, kao i za njihove direktne žrtve.

Izrabljivanje, otimanje, uterivanja osećaja niže vrednosti je princip koji vlada svetom i koji nas deli na nas i njih – Trampa i Bajdena.