Foto: Luca MarzialeU trenucima kada su u poseti redakciji Danasa bili gimnazijalci iz Prve sarajevske gimnazije zajedno sa svojim vršnjacima, drugaricama i drugovima iz Trinaeste beogradske gimnazije, da čuju kako je to biti nezavisni, antiratni novinar, novinarka, kako je to živeti i boriti se za istinu protiv svih štetočina opšte koristi i dobra, lopova, ratnih huškača, zločinaca, genocidaša – na svim stranama – u hodnik redakcije ubačeni su leci sa slikom, fotomontažom glavnog i odgovornog urednika Dragoljuba Petrovića Draže kako na glavi nosi keče, tradicionalnu albansku kapu.
Jedna ista štampa, jedan isti print, jedna ista ruka koja štancuje mržnju i propagira ubistvo i “naših” i “njihovih” ako nismo ili nisu deo njihovog ratno-zločinačkog i na smrti i gladi profiterskog klana, unazad tri decenije na ovim prostorima…
Šta je problem sa tradicionalnom albanskom kapom? Zašto ona kada se u fotomontaži stavi na glavu mom glavnom i odgovrnom uredniku, pretpostavlja se, predstavlja uvredu i izaziva negativna osećanja medijskom manipulacijom ispražnjenih mozgova većina građana moje zemlje?
Kako je moguće da smo došli do tog stepena mržnje da je dovoljno Draži staviti keče na glavu pa da to u srcima 90 odsto građanki i građana Srbije izazove mržnju, asocira na nekakvo izdajništvo srpskog roda i poroda (zašto bi inače štampali tako nešto), dok istovremeno onaj iz čije štamparije izlaze ovakvi leci, predsednik Srbije, postepeno dolazi do potpunog priznanja kosovske nezavisnosti?
Dragoljub Petrović ne učestvuje u dijalogu Beograda i Prištine, nema nikakav uticaj na ono što će Aleksandar Vučić odlučiti u ime svih nas, građanki i građana Srbije.
Čak mislim da, ako biste njega pitali, on ne bi nikada naložio lokalnim Srpkinjama i Srbima da napuste kosovske institucije na severu Kosova, policiju i sudstvo i nikada im ne bi naredio da ne učestvuju na izborima za gradonačelnike srpskih opština i time potpuno izgube sve institucionalne moći i uticaje na sopstveni život.
Kao što je velikosrpski huškač učinio.
Sasvim izvesno, uverena sam da kada označavaju Dragoljuba Petrovića kao izdajnika i to simbolom koji je tracionalan i važan za naš susedni narod sa kojim, Aleksandar Vučić vrlo često kaže, treba da Srbi žive u miru, poštovanju i toleranciji, duboko greše.
Glavni urednik Danasa ne bi predao svu vlast odnosno decu i ljude u ruke Milanu Radoičiću, osumnjičenom teroristi koji oblači uniformu i izvodi tuđu decu i muževe na teren da se bore za njegove kriminalne strukture i žrtvuje im živote.
Kao što to radi, po sopstvenom priznanju, predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
To ne bi uradio niko, kamoli Draža… To ne bi uradio niko, osim Vučića, Radoičića i ekipe…
Iz nastupa Aleksandra Vučića sinoć na Javnom servisu nije se moglo doći do drugačijeg zaključka.
Rekao je sve.
Rekao je da je sve znao, da je Radoičić heroj. Zašto? Zato što je odveo direktno u smrt trojicu Srba? Zbog čega? Zbog njihovog održanja na vlasti? A, šta je ta njihova vlast? To nisu životi, to nisu budućnost Srpskinja i Srba na Kosovu. Reč je o čistom ratnom profiterstvu, tako poznatom Aleksandru Vučiću…
Imajući u vidu da građanke i građani Srbije imaju pamćenje zlatne ribice, ako uopšte informacije usled brutalne medijske propagande uspevaju i da stignu do njih, podsetimo se – kada su nama padale NATO bombe, Vučić je dobio stan od Slobodana Miloševića, kao ministar informisanja u vreme kada je ubijen novinar Slavko Ćuruvija.
Znam, teško je pratiti sve te godine tragedije, zločina i pljačke sirotinje… O tome su baš Draža i moja koleginica Safeta Biševac pričali sarajevskim i beogradskim gimnazijalcima, kada su nam iznova ubačeni leci u hodnik.
Hej, nadam se da će neki zaluđenik, opčinjen “izdajicom” Vučićem pogrešiti šalter kada dođe da se sa nama obračunava.
Naš Danas je na njegovoj strani.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
