Foto: Luca MarzialeŠta ume Vladimir Orlić? Kako predsednik Skupštine Srbije shvata realnost i kako iznalazi načine da reaguje na iznenađenja koje mu “nejaka” i “bezazlena” opozicija priređuje u parlamentu?
Doduše, nije reč baš o onim istinskim iznenađenjima, odnosno situacijama koje nisu mogle da se pretpostave.
Opozicija je danima, nedeljama unazad naznačavala da će joj blokada parlamenta biti jedan od suštinskih načina borbe protiv režima Aleksandra Vučića.
Majke, majke, majke, deca, deca, deca, penzioneri, penzioneri, penzioneri, majke, majke, majke, deca, deca, deca, penzioneri…, zakukao je Vladimir Orlić, kada su predstavnici proevropske opozicije napustili svoja mesta i zauzeli prostor, neposredno ispred članova Vlade Srbije koji su došli da obrazlažu rebalans budžeta.
Duvali su u pištaljke, vikali, udarali u klupe i niisu dozvoljavali premijerki i ostalim članicama i članovima njenog kabineta da govore.
Orlić je u tih sat i po, koliko je trajala ta agonija, vreme u kojem je “rasprava” o rebalansu tekla, izgovarao samo jednu istu rečenicu: Sprečavate majke da dobiju naknade za svoju decu i penzionere da dobiju povećanje penzija..
I tako u krug.
Za građanke i građane Srbije koji su taj prenos gledali, u pamćenje im se sigurno urezao i način na koji su članovi Vlade a posebno premijerka pokušavali da nadglasaju buku opozicije.
Reč je o Vučićevim slugama i poslušnicima koji, s obzirom na stepen korupcije i sasvim očiglednih odlika autokratije, sistema koji je zaveo njihov šef, Aleksandar Vučić, imaju pune ruke posla – zapravo, sve više – da ga odbrane.
A, time i sopstveno bogatstvo, stečeno na grbači jednog od najsiromašnijih naroda na evropskom tlu i potpuno zavisno od samovolje njihovog šefa i uzurpatora snova o boljem životu najvećeg broja građanki i građana Srbije.
Njima prija buka, metež i haos jer kako bi drugačije, osim nadvikivanjem i ponavljanjem te dve rečenice – Sprečavate majke da dobiju dodatak za decu i penzionere da dobiju povećanje penzija – mogli da odbrane lopovluk, siromaštvo, inflaciju, bolest i opštu nesreću koja ne napušta ovo društvo trideset godina unazad.
Šta je Aleksandru Vučiću teško da vlada najsiromašnijim društvom u Evropi, kad je decenijama vrlo aktivno učestvovao i zalagao se da građanke i građani Srbiju spadnu na tako niske grane. Najniže.
Da mu povećanje penzije za hiljadu dinara ili desetak hiljada dinara u septembru za decu predstavlja najsnažniji adut za rejting i prolazak i na sledećim izborima.
Lako je njemu da kupuje našim novcima sopstevni rejting, kad nas održava na rubu gladi i apsolutnog finansijskog kolapsa.
Zato Orlić i urliče u parlamentu: “Majke, majke, majke…, penzioneri”.
Nije vrištala opozicija, vrištali su Ana Brnabić i Vladimir Orlić.
I to na – majke, majke, majke, penzionere!
Pokušavali su da opravdaju svoje bogate živote, visoku korupciju i opštu nesreću, za koju su zaslužni, pred najugroženijim kategorijama našeg društva…
Ženama, njihovoj deci i penzionerima.
Ostale su i ovako planirali za vojsku.
Muškarce – da idu da ratuju.
Srećom, danas bez prilike da ubijaju narode druge nacioalnosti i vere, već samo sopstvene.
O smrti teškom mukom, kako siromaštvom tako i krvoločnim ubijanjem u ratu Vučić je, pored Ivice Dačića i Aleksandra Vulina verovatno najpozvaniji da govori.
Nikako da ih čujemo.
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
