Noć uoči presude Mladiću

Unazad vekovima. I unapred, takođe, vekovima. Nije ih počinio sam. Počinio ih je uz pomoć, podršku, naredbu naše države – Srbije. Onih koje su građani birali da im budu predstavnici i predvode ih u ratu na prostorima bivše Jugoslavije. Oni su od svih nas napravili monstrume, opake, primitivne ludake i glupake spremne da pozdrave, opravdaju i učestvuju u genocidu nad drugim narodom. I, to je jedna nepromenjiva i večita istina. Možete da izvodite teorijske vratolomije, da se pozivate na druga iskustva i poredite, da prizivate Boga u pomoć. Ne vredi vam. Ne samo da ste nekada birali Ratka Mladića, već ste dve decenije kasnije ponovo birali one koji su mu devedesetih bili politički nalogodavci i politički ga inspirisali na genocid. U međuvremenu ste bili na strani njegovih zaštitnika i relativizatora.

Presuda je doneta, međutim, samo nekolicini neposrednih izvršitelja, među kojima je i najveći krvnik – Ratko Mladić. Nama je, ipak, presuđeno odavno. Mi smo narod u čije ime je balkanski kasapin poslao u smrt toliko hiljada ljudi, naše braće i sunarodnika – Bošnjaka. Samo zato što su muslimani, a ne pravoslavci, kako se većina vas Srpkinja i Srba izjašnjava. Ja nisam pravoslavka, ja sam ateistkinja. Takođe, nisam ni Srpkinja, jer me je sramota da se izjašnjavam po nacionalnoj osnovi, čini mi se, sve i da nisam Srpkinja, a pogotovo zato. Noć uoči presude Ratku Mladiću.

Svima vama koji na pomen genocida postanete naglo stručnjaci za međunarodno pravo, pa krenete da objašnjavate šta je zapravo genocid, odnosno da to nije to što se pripisuje kao zlodelo generalima Vojske Republike Srpske, bez ikakvog obrazovanja i upućenosti u materiju kojom se bavite – mogu samo da čestitam. Da čestitam na površnosti i spremnosti da svoju glupost i neznanje tako javno i sa lakoćom izložite i predstavite svetu. Čestitam vam, zapravo, na napretku u uočavanja da je genocid ipak nešto loše, pa se od njega branite. To je veliki korak od onoga što ste mislili devedesetih ali i dvehiljaditih – da je genocid pobeda. Da je genocid nad zlim muslimanima sasvim opravdano sredstvo za odbranu srpstva i Srbije.

Takođe, tom nizu javnih radnika i običnih ljudi želim da čestitam na potpunom odsustvu svesti o tome koliko je to što je učinjeno u njihovo ime strašno i odvratno. Ovima što se sprdaju sa genocidom i sa podsmehom govore o tome, što upiru prstom na one koji ipak shvataju i saosećaju ne samo sa žrtvama nego i sa njima samima, tim jadnim pripadnicima sopstvenog društva, pravdajući ih medijskom manipulacijom i statusom žrtve koji su time prisvojili. Čestitam i ovima što taj mali procenat zajednice koji želi da se suočavanjem i priznanjem genocida i drugih strahovitih ratnih zločina skine žig sa cele nacije, da se dogodi katarza i jasno uviđanje odgovornosti za počinjena zlodela, nazivaju opterećenim, ostrašćenim ludacima, ako ne i izdajnicima i onima koji rade protiv interesa sopstvene nacije. Zaista, svaka vam čast. Želim vam da vas vaša deca, u povratku iz škole, pitaju šta ste to uradili, da se zacrvenite i zamislite zbog čega sam bila tolika moronka i moron. Međutim, znam. To se vama nikada neće dogoditi. Preći ćete preko svake svoje uverenosti i reći – nisam ja. Nisam podržavao, nisam negirao, nisam se onima, koji to nisu činili, podsmevao. Ja sam bio objektivan, neostrašćen. Baš kao što mislite da ste danas uzvišeni dok ne osećate tugu i ne puštate suzu zbog žrtava.

Pitam zato one, koji su protiv današnje vlasti, jer za one koji ih podržavaju, izlišno je – zašto vam smeta Aleksandar Vučić. Što vam smeta Aleksandar Vulin, Ivica Dačić i ostali portparoli genocida i ratnih zločina? Pa, vi ste zapravo ista ekipa. Ekipa relativizatora, glupih nacionalista, s tom razlikom što su oni od toga profitirali, a vi niste. Siromašni, u teorijama svetskih zavera protiv naše „pravedne“ države, živite život jednog malog čoveka koji se nikada neće postideti nad sopstvenom glupošću. Jer, ako ste ljudi, bliža vam je svaka duša, svaki čovek koji je krvnički ubijen u vaše ime, od strane onih koji su vršili egzekucije skrivajući se iza vašeg nacionalnog ponosa. Žrtve ste počinitelja genocida odmah iza onih nesrećnih ljudi stradalih u takvim masakrima, jer ste prokleti i nepromenjivi. Ko vam ne da da pročitate, da se uputite i saznate? Lenji ste, glupi i bezosećajni. Ali, sa ogromnim egom. Egom karakterističnim baš za takve kakvi ste. Čak je i sudbina Ratka Mladića uzvišenija od vaše, on je bar osuđen za ono što je uradio, a vi ste iznova i iznova osuđeni, svakog dana, za tuđa zlodela, sve dok ne izađete iz te učmale gluposti i ne pustite suzu za žrtvama. Sram vas bilo.