U pitanju su poslednji dani, ili on ili mi

U ovom trenutku, ono što zastrašuje i zabrinjava, a dolazi od strane režima, ali i daje nadu da će studenti i građani uspeti da se odupru nasilju – jeste upozorenje da bi svakog minuta, Vučićeva policija mogla da „bane“ ispred Radio televizije Srbije i da „pobaca“ okupljene, kako bi predsedniku omogućila da se obrati javnosti iz Takovske, sedišta RTS – kao pobednika.

Godinama se priča o tome da Vučić funkcioniše na osnovu istraživanja javnog mnjenja koje dobija svakog jutra na stolu jednog diktatora.

Jasno je da je revolucija koju su pokrenuli studenti pre pet meseci, a nakon pada nadstrešnice u Novom Sadu, kada je poginulo 16 ljudi, iznenadila ne samo diktatorski režim već i većinu građana Srbije. Trebalo je vremena režimskim medijima da dobiju instrukcije kako da udaraju direktno u nerv populacije.

Možda sada kupe plodove svog rada, čim se Vučić ovako naoštrio da revoluciju uguši.

Vratimo se na početak, revolucija koja se odvija u Srbiji, zahtevala bi da se i svaki tekst piše „uživo“, da se dopunjuje i menja, jer su borci protiv režima nepredvidivi i silinom akcija iznenađuju, kao što je moguće da istom takvom silinom krene i režim na njih.

Posle izveštaja ruske tajne službe o tome da Vučićev režim nije koristio akustično oružje, zvučni top, koji poseduje, protiv mirnih demonstranata, njih više od 300.000, na demonstracijama 15. marta, kao i izbora nove vlade u istom danu, kada je Vučić taj izveštaj predstavljao, pa se potom popeo u Narodnu skupštinu, uzbuđeno mašući svojim plaćenicima u Pionirskom parku, može da se očekuje još jača represija režima na pobunjenike.

Kada predsednik maše svojim plaćenicima, onako kako je to učinio u danu izbora nove vlade i predstavljana ruskog izveštaja o tome da nije koristio zvučni top protiv mirnih demonstranata, praktično pucao njime na sopstvene građane, jasno je da je potpuno izgubio kontakt sa stvarnošću i da, tako izbuđen, moguće je da uprliči novo nasilje, razmera onih koji su bili 15. marta.

Naznačimo da Vučić zna vrlo dobro da je domaće izdajnike, ako možemo tako da ih nazovemo, one okupljene u Pionirskom parku, platio, i to novcem građana Srbije, te da i pored toga onako uzbuđeno im maše, kao da su oni njegovi stvarni fanovi, spremni da stave crne kapuljače i brane ga po svaku cenu, to onda dalje ispostavlja da je njegovo shvatanje borbe za opstanak na vlast dostiglo još očigledniji nivo – onaj koji opet prelazi granicu i spreman je na još otvorenije nasilje.

Blokada RTS krenula je „kilavo“, mnogi svedoče, ali se posle tri dana razvila u ideju da je jezgro borbe protiv koruptivnog, ratnozločinačkog (ne zaboravimo to nikada) režima, upravo mesto na platou ispred Javnog servisa. Studenti deluju izuzetno odlučno, građani im se u sve većem broju pridružuju da im čuvaju leđa. Program RTS je poremećen, rukovodstvo je uznemireno. Blokada neće stati, poručuju studenti. Krenula je sledeća faza u borbi. Ona koja nema svoj kraj, do ispunjenja zahteva.

Naglasimo da se blokada RTS odvija na svega stotinak metara od Vučićevih plaćenika, spremnih da dignu ruku na one koji su protiv režima.

Dan nakon što je Vučić pobednosno predstavio izveštaj njemu prijateljske Putinove tajne službe o tome da nije koristio zvučni top protiv mirnih demonstranata, a u danu kada su studenti stigli u Strazbur na biciklima, prošavši više evropskih zemalja i ukazujući na koruptivni karakter Vučićeve vlasti, objavljena je vest da je rektor Univerziteta u Beogradu, Vladan Đokić, dobio poziv da se javi policiji.

Poziv je upućen radi prikupljanja obaveštenja u predistražnom postupku zbog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja.

Podsetimo, predstavnici vlasti više puta su pozivali na to da rektor Đokić bude uhapšen i ukazivali na njegovu krivičnu odgovornost.

Iako je jedna takva zamisao delovala izuzetno nerealno, posle nastupa pojedinih režimskih poslanika u Skupštini Srbije, a od poslednjeg govora predsednika Srbije o tome da bi trebalo preusmeriti državni novac da se finansiraju studenti na privatnim fakultetima, čak i tako nešto deluje realno.

Izgleda da su u pitanju poslednji dani, ili on ili mi. Ako posustanemo, u narednim godinama, imaćemo EXPO, ali ne i državne fakultete.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.