Pitali su se mnogi da li su i Marta Kos i Ursula fon der Lajen poludele?

Posle pešačenja po celoj Srbiji, zalaska u svaki zabačeni sokak, odlučili su da krenu van granica Srbije. U centar Evropske unije. A, nakon zločinačke upotrebe zvučnog topa protiv više od 300.000 građanki i građana na protestu 15. marta u Beogradu. Pa, ko to može da izdrži?

Da Evropska unija, kolevka navodne zaštite ljudskih prava, primi predsednika Srbije, Aleksandra Vučića, koji je protiv više stotina hiljada ljudi, okupljenih na ulicama Beograda zbog korupcije i smrti, upotrebio opasno oružje koje im je ugrozilo zdravlje i živote, na demonstracijama.

Primili su ga, odmah potom, čelnici Evropske komisije, Marta Kos, zadužena za proširenje i uključenje Zapadnog Balkana u zajednicu Unije, kao i sam vrh, Ursula fon der Lajen, predsenica EK, institucije koja donosi odluke i ima poslednju reč u odnosu na ovdašnji režim kada je reč o integracijama.

Obe čelnice EU su imale upadljivo blage stavove nakon sastanka sa diktatorom Aleksandrom Vučićem, koji je upotrebio vrlo opasno oružje protiv više od 300.000 demonstranata u Beogradu, protiv njegove vlasti.

Pitali su se mnogi o čemu je reč? Da li su i Marta Kos i Ursula fon der Lajen poludele kada imaju ovakva saopštenja nakon sastanka sa čovekom koji je upotrebio zvučni top protiv više stotina hiljada građanki i građana na mirnim demonstracijama, tokom odavanja pošte za poginule u padu nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu? Valjda znaju i da je reč o čoveku koji je devedesetih bio portparol osuđenog ratnog zločinca pred Haškim tribunalom, Vojislava Šešelja?

Možda su mlađe generacije koje predvode ovu revoluciju neobaveštene ili im do tih informacija nije ni stalo, ali Aleksandar Vučić je sa govornice Skupštine Srbije polovinom devedesetih godina, pozivao građanke i građane Srbije da ubiju 100 muslimana za jednog Srbina na ratištu.

On je tokom bombardovanja NATO dobio stan od države kao ministar informisanja, kada je ubijen novinar Slavko Ćuruvija, koji je kritikovao režim čiji je ministar Vučić bio…

Režim Aleksandra Vučića je spreman da ubija, dokazao je to u ime navodnog patriotizma i nacionalizma na kojima su generacije odrasle, godinama unazad. On je portparol zločina, smrti, gladi i ratnog profiterstva.

Kao i njegov ortak Ivica Dačić, kojeg, naznačimo, nisu vratili Šešelj i Vučić na vlast, par godina posle petooktobarske revolucije i svrgavanja ratnozločinačkog režima Ivice Dačica, već su to uradile takozvane demokratske vlasti, a nakon ubistva premijere Zorana Đinđića, koji je bio spreman da sve osumnjičene za ratne zločine tokom ratova devedesetih isporuči Hagu.

Zato su ga i ubili.

Demokratska stranka Borisa Tadića je čak sa tim Ivicom Dačičem potpisala Sporazum o istorijskom pomirenju, nespremna da se suoči sa svim zločinima i korupcijom koje ta stranka uradila sopstvenom narodu. Različiti su se razlozi za takav potez nizali u javnosti. Pokušaji pravdanja…

Živimo stvarnost grehova bivše vlasti, koje su upriličile nadolazećim generacijama brutalnost stvarnosti njihovih roditelja. Režima zbog kojeg su stradali, platili životima, siromaštvom i najlošijim uslovima života na evropskom tlu.

Zato je sada normalno i podrazumevajuće da svako, iole normalan, izražava gadljivost prema političarima, što studenti uveliko čine. Ali, ima i onih koji nikada nisu učestvovali u vlasti i koji žive manje-više živote nas običnih ljudi. Siromašni i pobunjeni i protiv ratnozločinačkog režima i protiv onih koji su ih vratili na vlast posle deset godina.

Nemamo vremena. Moramo da se dogovorimo. Da ga srušimo kako znamo i umemo i to što pre.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.