Analna trofaznost

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. O važnosti čistog dupeta (personal expirience)

   Radoznalost duha mi je omogućila jedno od neverovatnih životnih saznanja,
   srećom na vreme.I ja sam naravno, kao i
   svi u ovoj kulturi, posle nužno obavljenih radnji pražnjenja probavnog
   trakta koristio papir, ponosan što sam eto, pripadnik generacije koja
   to ne mora tuluzom ( neizbežna slika polskog klozeta u ,,drugom,, dvorištu,
   o kanap okačen porodični klip).
   Radoznalost kažem, otvorenost prema drugim kulturama, moja urođena tolerancija
   prema manjinskim vrednostima, omogućila mi je da jednoga dana probam
   da operem dupe, odmah posle neizbežnog i olakšavajućeg pražnjenja.
   Nećete verovati!Čisto prosvetljenje!Prosto gledaš svet drugim očima,
   iznenada shvatiš koliko je svet lep a ljudi usrani.I zaista, sve okolo
   tebe usrano!Ajde, na pijaci.To te manje deranžira, nekako je i prirodno
   za taj svet tamo.Malo je nezgodnije u centru grada, svuda lep svet, obučen,
   kulturan, a ipak usran.Niko ne pere dupe.Pa i te gospođe što šetaju.Sve
   to toalet papir.Takva kultura, ne kažem.
   Pokušavam da budem tolerantan.Još nezgodnije na nekim svečanim mestima.Eto,
   neko veče gledam Magbeta na Bitefu, u sali sve odiše plemenitim, klasičnim
   osećanjima, a ja ne mogu, prosto znam sve to usrano.Niko tu ne pere dupe
   (izuzev onih sa šuljevima, što doživljavaju, to pranje mislim, kao
   neugodnu terapiju).
   Ili, gledam Borisa Tadića, govori u U.N.Sigurno čovek pre toga se pripremio,
   bio u kupatilu, obavio sve to, i naravno – toalet papir.I sad govori,
   ceo svet ga gleda, a usran, znam.
   To, prati dupe posle, svaki dan, to je sistem vrednosti.Ko nije probao,
   ne može ni da poveruje.Eto, mislim nešto, dali bi u Srebrenici oni što
   ne peru dupe zaista mogli da pobiju onoliko onih što peru, da su kojim
   slučajem i oni prali dupe?Ne bi!Garant!
   Ovako, pobili, i to samo zato što ovi peru!
   Naravno, ne mislim da treba odustati od izvesnih tradicionalnih vrednosti,
   kakve god bile.Ali zaista, kakva je satisfakcija u tome da se šetaš
   okolo usran?Među usranima, to još nekako i ide, kao, svi usrani pa što
   bi ja?
   Ali, šta je sa nama što peremo dupe.Ko štiti naša manjinska prava.Jer,
   mi moramo da živimo tu, sa usranima!

   1. Dobro si to sve skontao, svi okolo setaju usrani, uzas. Sta kaze jedan moj mali drug, vegetarijanac iz ciste ljubavi prema zivotinjama a perac dupeta iz ljubavi prema drvecu, probaj da nemazes eurokremom grudi pa da obrises toalet papirom. Elem ja jos od srednje skole perem dupe, na sta me je uputio jedan stariji drug u nekom iz nehata dubokoumnom razgovoru o sranju I cesto nu iz wc sa solje posaljem sms „hvala ti sto si me naucio dasi perem dupe“

   2. Gos’in Guzicu, vase dostignuce je hvale vredno ali me jedno zbunjuje. Kako znate da ste u manjini? Vadite bris iz dupeta posetiocima na koncertima, politickim skupovima? I jos nesto. Kada u dodjete u sledecu fazu, najvisu fazu prosvetljenja i prestanete da kenjate, hitno podelite sa nama. Ziva nisam da cujem tu radosnu vest.

2. Miišljenje o klozetima slićno Basarinom ima pisac Henri Miler koji je prestao da čita u klozetu zato što je pražnjenje creva jedan značajan, takoreći sveti čin, prilikom koga (pisac naglašava da to nije nikakva blsfemija) treba misliti na boga.

   1. Vidim da se gospodin Basara baš razume u ova klozetska pitanja i da je na sranju izgradio čitavu filozofiju. I ja mislim da su klozeti, posebno oni javni, mesto opšte kulture, gde razni umetnici ostavljaju, svoja remek dela. Neko svoja sranja a neko i mudre izreke, koje mu padaju na pamet dok niže produkte svog buraga. Sećam se da sam, nekada, u ona srećna vremena, na vratima javnog WC-a /čučavca/ u Blacu, pročitao neverovatnu mudrost koja je glasila: „Na ovom mestu su se usrali i najhrabriji“. Koliko je životna i tačna ne treba ni naglašavati.

      1. Evo jednog bisera koji sam otkrio na vratima kafanskog wc-a: „Došao sam ovde, al se predjoh grdno/Mislio sam srati, al sam samo prdno“

         1. Na istom mestu, u onom blačkom „čučavcu“, pročitao sam nešto slično, neki stih koji bi mogao da se svrsta u socijalno-rodoljubivu poeziju, što ostavljam gospodinu Basari, kao kvalifikovanom stručnjaku da odredi a, taj stih u originalu, glasi ovako: „Dadoh banku, prevarih se grdno, htedoh srati, al sam samo prdno…“?! Šta je pesnik hteo da kaže ovim srceparajućom rimom? Opisuje radnog čoveka, koji posle smene u nekom fabričkom pogonu žuri do javnog nužnika jer ga je „stislo“. Čuvene „baba sere“, kojih ima i danas, uzele su banku odnosno participaciju, bez obzira na krajnji ishod, i uprkos tome što je, ovaj put, zadnjica ovog radnog čoveka omanula. U momentu tuge i razočaranja, on ostavlja ove divne i dirljive stihove na vratima /zelene boje/ tog čuvenog sastajališta umetnika najraznovrsnijih fela.

3. Nije da zakeram, ali u ovoj dobroj fori sa trofaznim prokenjavanjem nesto ne stima. Naime, kao sto bolji ucenici gimnazije znaju, trofazno prokenjavanje je, po analogiji sa strujom, neizmenicno i ide u oba smera, a to se ne uklapa u narativ o Seselju koji nas sranjima zasipa (dakle jednosmerno).

   1. A, Vi, Žiki, verujete da publikum ne utiče povratno na doktor-vojvodu?! Ispravite me ako grešim, ali svaka populistička kenjaža je proces koji se odvija naizmenično između demagoga-tribuna i publike-rulje. Je li tako?

4. Iznenadjem sam, nista lepo o dupetu. Pa zar ste smakli s’ uma da nekima bas ono, moze obezbediti bolji zivot uvalivsi se u neku fotelju.

5. Vic: Otišao seljak nekim poslom u grad, nekako se odocni i ogladni. Prodje pored neke radnje, miriše, vidi neka hrana i svrati. Šta imate za jelo? Dobija odgovor:picu. Skače seljak, okreće se. Pst! Čuće te neko-kaže prodavcu. Stvarno, šta imate za jelo? Picu. Pst. Nemoj da me sramotiš, lepo te pitam šta imate. Picu! -odgovar nabusito prodavac. Seljak se okrene levo-desno, da niko ne gleda, pa pita a kolika je?! Prodavac spoji onako ruke, napravi prečnik oko 40cm. Na to seljak: Aaaa, toolikuu! Pa što joj onda tepate?

   Tako i Basara pičk@tinama tepa-vojo.

   1. Ovaj vic ima dužu bradu od Đoke Balaševića koji ga je odavno mnogo bolje ispričao i to uz muziku i delimično otpevao, u okviru svoje poznate pesme „Al se nekad dobro jelo“.

6. Čudno Base, tepaš Vojo, a tvoj prezident veli Vojislav. Jeli to još uvek analna faza ili da izvineš uliguzačka? Šta vi iz Danasa neobjavljujete komentare iz BiH? Neda vam glodur Pana?

7. Како дивно пише колумниста, које богатство речника и лепота мисли…. Ово је за антологије. Прави бисер постмодернизма. Свака реченица је избрушена до савршенства. Поколења ће се поносити овим уратком. Е ово ако објаве, свака част!

8. He-he, a deder ti nama kaži kako si onomad prs’o (u smeh, naravno) kad te ono Corax nacrta kao dvorsku ludu na repu povorke iza golog cara Vučića! I sada je ta karikatura do jaja, samo je mesto Pera Lukovuća zauzeo Krle anal.

9. Na opstu radost Lj Smajlovicke, da se (nerado) pridruzimo ultraprostackim ‘klozetskim metaforama’ u kojima Basara zivi ceo svoj zivot kao riba u vodi: Sve su bebe ugledale svetlost zivota izasavsi iz ‘mindzinog otvora’ a samo su svetlisav bedara i vjekoslav domagoj seselj iz ‘analnog’ !!

   1. Kroz koji je otvor izasao elitista nije poznato! Samo se zna da je ispao i udario glavom (posledice su još vidljive) o asfalt, navodno negde u krugu dvojke.