Bezbednosna procena

Čim se prikuči septembar, čim se nad Srbijom nadvije zloduh Parade ponosa, Underlor zapada u težak problem. Kako se, sa jedne strane, pokazati tolerantnim i uljuđenim Evropljaninom, a kako opet, sa duge strane, sačuvati imidž srpskog domaćina, mačo mena i čoveka čvrste ruke. Ali Ivica ne bi dogurao dokle je dogurao da nije vidra. Poslušajte samo šta kaže! Ja naravno, glagolji Ivica, podržavam prava LBGT populacije, ali to ne znači da moram da budem gej. Fakat, ne mora, niko ga na to i ne prisiljava, ali ne mogu a da ne primetim da bi Dačić – da je, pu, pu, daleko bilo – derpe, bio sjajan furundžija.

No, dobro! Kako se datum Parade ponosa bliži, tako je Dačić sve manje Evropljanin, a sve više srpski domaćin i mačo-men. I tako, mic po mic, dođosmo ovih dana u fazu famozne bezbednosne procene. Za neobaveštene, ako takvih još ima, to je period u kome „državnih vrh“ sabira paradne pluseve i minuse i osluškuje kakva je situacija u parlamentarnim strankama koje tradicionalno daju moralnu i logističku podršku porodičnim ljudima sklonim nasilju. I evo juče – u utorak dvadeset četvrtog septembra – Dačić je počeo javno da mrsomudi o bezbednosti, o rizicima, o potrebi da se sačuvaju životi i zdravlje učesnika parade, njihovih protivnika i – naravno – narodne milicije, koja po pravilu, tokom sukoba nepomirljivih seksualnosti ispadne najjebenija stranka.

I sad – ako bezbednosna procena bude nepovoljna, parade neće biti. Ja donekle razumem državničke muke glede parade ponosa. Nemaju ti svati, cenjeni publikume, ništa protiv održavanja Gej parade, toliko su se emancipovali, ali imaju protiv opštenarodne omraze i osipanja glasova. Parada ponosa je – pazite sad ovo – možda jedini problem koji ne dovodi do srpskih podela. Palma možda prednjači u homofobiji, ali tu su naši političari jedinstveni. Uzmimo primer, sada već bivšeg gradonačelnika. Đilasa Dragana. Rekao bi čovek da bi on, kao čovek i socijaldemokrata, trebalo da podrži Paradu. Ali jok. Mrštio se Đilas i na sam njen pomen i neprestano u prvi plan isturao svoju seksualnu pravovernost. Mene što se tiče, ja ću sada prepričati ono što sam na istu temu pisao prošle, pretprošle i natprošle godine. Ustav Republike Srbije, pogotovo u situacijama kada je ugrožen, ne predviđa nikakve bezbednosne procene nego nalaže odlučnu akciju državnih organa. Jer u suprotnom – opet pu, pu, daleko bilo – može nas jednog dana napasti neka neprijateljska sila, pa možemo doći u situaciju da naš državni vrh bezbednosno proceni da bi odlazak u rat ugrozio živote i zdravlje naših vojnika. Belaj, belaj, dame i gospodo.