Ako nešto ne krene po zlu, eto nama još jedne partije nastale iz raspadanja Demokratske stranke. Pre nego što pređemo na stvar, osvrnuću se načas na istoriju tog raspadanja, koje nije pojava od juče. Kakvog crnog juče! DS se počela raspadati takoreći od dana osnivanja. Pa šta, graknuće drkadžije, to je baš demokratski. Formalno posmatrano, to možda jeste demokratski – neka cveta hiljadu cvetova – ali je DS neprestanim deobama načisto urnisala demokratski potencijal Srbije, koji je danas neuporedivo manji nego pre četvrt veka.
Da li se možda uzrok demokratskostranačke nestabilnosti krije u nepomirljivom ideološkim razlikama? Uopšte ne! Za jednu demokratsku stranku u pravom smislu reči ne bi bio nikakav problem da objedini ideje (i simpatizere) DSS-a i LDP-a – suština demokratije i jeste usklađivanje različitosti – ali u tom slučaju mnogi dilberi, od kojih većina ne zaslužuje da budu ni predsednici kučnog saveta – nikada ne bi postali predsednici, „drage vođe“, „vizionari“ i „mudri državnici“.
Leve i desne populističke stranke nisu sledile DS-ov primer. SPS je uprkos stravičnim postpetooktobarskim turbulencijama uspela da opstane i da se relativno brzo konsoliduje i to – viđi vraga – upravo zahvaljujući „mudrosti“ Demokratske stranke. Ista ta „mudrost“ je značajno doprinela nastanku i usponu SNS-a, poniklog iz (jedinog) raspada SRS-a. Da sve bude komplikovanije, SNS je preuzeo DS-ovu politiku, ali za razliku od DS-a, koji je imao ljudske resurse da tu politiku realizuje, SNS ga nema. Džaba Overlord kreči. I tek će džaba krečiti.
Našavši se saterana uza zid, DS se upustila u potragu za političkim alternativama, što je – u okruženju u kome je više nema alternativa – rezultiralo serijom neopisivih brljotina i ideoloških papazjanija. I kako to u Srbiji već ide, ambiciozni Borko Stefanović je u tom zamešateljstvu video svoju šansu, pa je – po svemu sudeći – rešio da uz asistenciju Jove Bakića osnuje još jednu stranku.
Kratki program koji će Borko podastreti Glavnom odboru DS-a – sve se nadajući da će biti odbačen – ne zaslužuje ni najkraći preprič. Dim i prašina! Luk i voda! Sviranje Crvenom Banu. A kakav je, osim što je ambiciozan, „novi lider u regionu“, Borko? Ume, fakat, lepo da veže čvor na mašni i dobro je potkovan u politici, u srpskom značenju te reči, što će reči zna da palamudi, da spletkari, da zamajava, da drži trogatelne govorancije, ali da ima pojma šta je to politika u pravom smislu reči, u to čisto sumnjam. Olakšavajuća okolnost mu je što o tome pojma nemaju ni ostale političke personae dramatis. A tek mi nije jasno šta u svemu tome traži Jovo Bakić, odličan teoretičar, još bolji analitičar, apsolutno nekompromitovana ličnost, ali nažalost bez ikakvog praktičnog političkog iskustva. Politika, đuturumi, izvorno znači – uređenje grada. Sledstveno, kad vidite da je iz vaših varoši i palanki uklonjeno đubre, a da su fasade okrečene, znaćete da smo dobili pravu politiku. Sve ostalo je goli Crven Ban.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
