Mic po mic, dogurasmo i do Božića, a to će ľ kako se već ustalilo ľ biti sjajna prilika da vas „vaše pravo da znate sveö i vaš „najstariji dnevni list na Balkanuö pouče temeljima hrišćanske vere, to jest ľ kako da zakoljete pečenicu, a da se ne isprljate, gde da odsečete badnjak, koga da odaberete za položajnika, kako da sutradan razbijete mamurluk… I proče pravoslavnosti.
Dok sam bio mlađahniji i skloniji svakovrsnim fundamentalizmima, žestoko sam nenavidio paganske elemente u pravoslavnom hrišćanstvu ľ naročito u njegovoj srpskoj varijanti ľ ali kako vreme odmiče, sve više uviđam dalekovidost drevnih otaca koji su, prozorljivi kakvi su bili, blagovremeno uvideli da bez tih elemenata, dakle folklora, bančenja i krkanluka ľ koji su njima, nedvojbeno bili mnogo mrskiji nego meni ľ jednoga dana u budućnosti ľ koja je odavno sadašnjost ľ neće biti ni Uskrsa ni Božića.
Daj šta daš, bolje išta nego ništa, tako su, pretpostavljam, razmišljali drevni oci i ľ pokazalo se da su bili u pravu. Da nije ôinstitucijeö slave ľ nepoznate u ostatku pravoslavne ekumene ľ kad bi se, recimo, prosečan srpski domaćin i njegovi gosti setili Svetih Nikole, Đorđa, Jovana… da ne nabrajam zbog karaktera… i kako bi se drugačije domaćin zapanjio kad ľ obično negde u prolazu ľ čuje da njegova krsna slava, Sveti Aranđel, nije neki srpski (a da čiji drugi) svetac, nego arhistratig Mihail („oö namerno izostavljeno, lektore), koji je bir-birvaktile odigrao značajnu ulogu u kosmičkoj katastrofi, koju je bolje i ne pominjati.
No, dobro! Nije u toj stvari ništa bitno drugačije ni u ostatku takozvanog hrišćanskog sveta koji je zapao u žestoku (i sve žešću) krizu i koji se nad tom krizom žestoko ibreti, propuštajući da primeti da je u krizu zapao zato što je ľ osim čisto nominalno ľ prestao da bude hrišćanski. I nije to udaljavanje od ôuskog puta i tesnih vrataö započelo ľ kako se uobičajilo misliti ľ sa prosvetiteljstvom i Francuskom revolucijom, nego mnogo pre ľ još u vreme Krstaških ratova, kada su hrišćanski vitezovi krenuli da ôoslobodeö Hristov grob, kao da je, božemeprosti, Spasitelj propovedao blagu vest o sahranjivanju, a ne o uskrsnuću mrtvih.
Sa izuzetkom nekolicine ostarelih istoričara, ôhrišćanskaö Evropa je krstaške ratove dibidus zaboravila, ali ih nisu zaboravili bliskoistočni muslimani, pa se sada najmilitantniji među njima ľ poznatiji i kao teroristi ľ svete Evropi za nepočinstva koja su počinili drevni evropski krstaši. Jeste to čisto bezumlje. Ali i krstaški pohodi su ľ naročito sa stanovišta muslimana ľ bili čisto bezumlje. I konačno, da nije prestala da bude hrišćanska i da umesto Biblije nije počela da čita Agatu Kristi, Evropa bi, a i mi Srbi sa njom, još pre dvesta godina mogla u Bibliji pročitati da će je ľ nastavili li putem kojim je krenula ľ snaći upravo ovo što je sad snalazi. Mislite o tome. Hristos se rodi.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
