Elem, cenjeni publikume, bliži se sezona drekavaca, jagnjadi sa dve glave i čudotvornih ikona na šumadijskim panjevima. Pa ko velim – hajde da budem avangarda, pa da je otvorim. Ali ovoga puta neću pisati o drekavcima, naše gore listovima, nego o onim mnogo popularnijim, holivudskim. Ne znam, pravo da vam kažem, kako mi se omaklo da ne pogledam film „Dan nezavisnosti“ u vreme kada je bio aktuelan. Prosto mi je to neverovatno jer ja takvim filmovima jednostavno ne mogu da odolim. No, dobro, zato je tu televizija, pa se pre neko veče „Dan nezavisnosti“ nađe na programu neke televizije i eto ti mene u zakazani sat ispred televizora.
Izgleda da su me iznervirali „reklamni blokovi“ pa sam rečeni film posmatrao sa „kritičke distance“, što inače ne činim; volim da se prepustim fantastičnim zapletima, ma koliko providni bili. Nekako se posle gledanja bolje osećam, a ne znam zašto. Ali magija „Dana nezavisnosti“ jednostavno nije delovala. I to zbog čega? Zbog političke nekorektnosti prema drekavcima.
Elem, drekavci iz dalekog svemira krenuli da osvoje Zemlju, a jedini efikasan otpor pružaju Amerikanci. Dotle je sve u redu, to su pravila žanra. Kao što je pravilo žanra da drekavci budu predstavljeni kao tehnološki neuporedivo superiorniji od Zemljana. Komuniciraju telepatijom, letelice im otporne na naše najrazornije projektile, u stanju su čak i da čitaju naše krhke misli, ali su osuđeni na propast, što je takođe pravilo žanra.
Pa neće, valjda, snimiti film o tome kako su nas vanzemaljci pokorili i zagospodarili svetom. Takođe niko ne očekuje da drekavci izgledaju kao preplanuli skandinavski plavušani, dvometraši, ali u „Danu nezavisnosti“ ga baš preteraše. Kad glavni junak savata jednog agresorskog vojnika, videsmo da se tu radi povelikoj lignji ukrštenoj sa rovcem. I da stvar bude gora – saznadosmo da užasno smrdi.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
