Crvenbančenje

Ali ako je Nikolić uprskao, predsednik sveta, iliti ubuduće – dunjalukbaškan Jeremić izvadio je stvar i – što mu i jeste u opisu radnog mesta – ponovo uspostavio narušenu kosmičku ravnotežu. Izdejstvovao Jeremija prijem kod patrijarha Irinija i odmah to razglasio na sva zvona, uključujući i takozvani tviter. Tek je tu, saopštio je dunjalukbaškan, u razgovoru sa patrijarhom daleko od političkog i – i uopšte – svetskog meteža ambiciozni Vuko shvatio duhovnu dimenziju ljudskog postojanja. I pročaja.

Mogle bi se tu sad ispresti četiri kolumne na temu naglog Jeremijinog preumljenja, ali imam preča posla: treba da odgovorim Krletu, koji se, reagujući na moju reakciju, pita: u čemu se to nas dvojica ne razumemo? Slažem se s Krletom da se odlično razumemo, a samo se pravimo da se ne razumemo. I tu nas dvojica nismo nikakvi izuzeci. Već godinama se ovde svi – izuzimajući izvestan procenat nepopravljivih bolida – odlično razumeju, ali od toga slaba (i sve slabija) vajda. Preostaje mi samo da pojasnim onaj detalj o „civilizovanom razgovoru političkih protivnika“, koji, da ponovim, zdušno podržavam. Još jednom, Krle: uljudno prepucavanje na temu ko je više pokrao, a ko manje, ko nas je približio EU, a ko udaljio, nije politika koja će nas izvaditi iz – hajde da se malo uljudnije izrazim – dubokog izmeta. To se u boljim vremenima zvalo „trla baba lan“.

A kako ja zamišljam efikasan civilizovan razgovor političkih protivnika, to ću, Krle, i tebi i cenjenom publikumu momentalno objasniti. Ovako, dakle: Civilizovano se sastanu Dačić, Vučič, Đilas i – da skratim – partisibaškani i podbaškani svih parlamentarnih i relevantnih opozicionih stranaka i na tom sastanku lepo donesu sledeću „rezoluciju“: Ovako, braćo, više ne ide. Mi, srpski političari, vodimo politiku na razvalinama najmanje pet propalih država i tu mi – taman da je svaki od nas Bizmark ili Čerčil (a nijedan nije) – ništa konstruktivno ne možemo učiniti. Da bi se uspešno vodila i bila uspešna, država na prvom mestu mora da postoji, a naša, dragi Krle i dragi moj cenjeni publikume, taj kriterijum ne zadovoljava. U takvoj „državi“ se, dragi Krle, ne bije bitka za Kosovo – nemoj nasedati na tu patku – nego za Udbu i Službeni glasnik, utuvi to i to prenesi DS-ovim baščardaklijama, a ovi neka prenesu dalje moju misao nadrkanih ljudi: Sazovite ustavotvornu skupštinu, definišite Srbiju, pa – u ime Boga – iz početka. Inače, Crven Ban. I to od ovce. I to pravo u glavu.