Debata

Mogao sam lepo reći da sam svratio u WC, pa otići na drugo mesto, ali kiša neka iz drveta, iz kamena, ko sad da se lomata, a nisam ni sanjao da ću veče straćiti na smatranja o republici i monarhiji. Ali pre nego što izogovaram sagovornike, imam nekoliko primedbi na zloupotrebu kafane u političke i filozofske svrhe.

Tone su mastila prosute na studije o značaju kafane za srpsku književnost, duhovnost uopšte. I da vidite, tako je i bilo, dok su po kafanama sedeli i debatovali Kiš, Pekić, Brana Petrović, moj počivši tast, Ambro, Krca, dr Jakov Grobarov i mnogi drugi o koje se moram ogrešiti jer Panović cicijaši sa takozvanim „karakterima“. Vreme je, međutim, učinilo svoje, pa je na sceni ostao samo doktor Grobarov. A i njega, mada se to nije očekivalo, stigle godine. A i da nisu, šta da učini jedan Jaša protiv desetina hiljada smorova. To mu dođe kao Marija na prkosima.

Elem, jedan od filozofa mi spočitnu monarhizam i kao sveznalica izvede zaključak da sam ja salonski monarhista, to jest da je moj monarhizam poza i posledica želje da se pošto-poto razlikujem od majnstrima, iako sam ja, u stvari, teški mejnstrim, samo se vešto foliram. Vidi, prijatelju, rekoh filozofu, ja sam selektivni monarhista, a za razliku od zakletih republikanaca, kojima je monarhija krv pred očima, ja nemam ništa protiv republikanskog uređenja. Šta selektivan? Kako selektivan? Nemoj da vrdaš. I pročaja. Sad ću da ti pojasnim moju selektivnost, rekoh filozofu.

Bilo bi, recimo, krajnje glupo zalagati se za restauraciju kraljevstva u jednoj Francuskoj, koja je veoma uspešna i takoreći bogata republika za razliku od sestre joj po trikoloru, Republike Srbije. Koja je, za razliku od Republike Francuske, na svoj republikanski grb zapandrčila simbol monarhije – krunu. Protiv čega ja, inače, nemam ništa. Mada u stvari imam. Uz taj grb, dvoglavi orao sa četiri slova „vita“ koja tvore akronim „car careva caruje vaseljenom“, a koja se ovde tumače kao četiri „S“ ili četiri „ocila“, uz takav, dakle, grb ide zastava koju čini purpurno polje sa žutim ravnokrakim krstom – to je paket – ali meni ni trikolor ne smeta.

Sve relativizuješ, na srpsku zastavu udaraš, ciknu filozof kao ljuta guja. I popi ljutu rakiju. Što i ja učinih. Šta misliš, upitah filozofa, da li bi vredelo pretvarati Kraljevinu Holandiju u republiku? Naravno da bi vredelo, uskurči se filozof republikanac, monarhijama je odzvonilo. Možda i jeste, pomislih, možda će se skorih dana, uz Ameriku i Englesku i Holandija pretvoriti u zemlju proletersku. Živi bili, pa videli.