Dinkić i gazette

Mudroser je, inače, bio doktor nauka. Ne pominjem mu ime jer je zamakao. O mrtvima sve najbolje. I pročaja.

Dinkić i tabloidi – ta sintagma me iz nekog nejasnog razloga podseća i na naslov čuvenog romana Fjodora Mihajloviča – Zločin i kazna. I to s pravom. Dinkićeva ekonomija – uz sasluživanje kojekakvih ovdašnjih Marmeladov – usmrtila je mnogo više baba nego legendarni Raskoljnikov, ali za razliku od Raskoljnikova niko iz te ekipe nije završio u Sibiru. Pokajanje i ostale čisto ruske trice i kučine ne vredi ni pominjati.

Nego, da se ja okanem literarnih reminiscencija, pa na stvar. Mlađan je Dinkić, kao pronicljiv čovek, verovatno prvi naš političar koji je skužio moć novinske beslovesnosti. Ostali visoki politikanti su mnogo više držali do televizija, što im se – jednom po jednom – na kraju svima obilo o glavu iz prostog razloga što – ukoliko neprestano ne pokazuješ sise, međunožje i guzicu – brzo dodijaš cenjenom TV publikumu. Mlađan je blagovremeno provalio stvar. Pustiš buvu, novindžije puste mašti na volju, verba volant, scripta manent, mic po mic i vlada koja se zamerila Dinkiću pada kao zrela kruška. Tako je, na primer, dohakao Živkovićevom guvernmanu. A svi potonji guvernmani su živeli u večitom strahu od Dinkića i njegove tabloidne ruke.

Ali, znate kako se ono kaže, krčag ide na vodu dok se ne razbije. Saradnja sa tabloidima je, da rečemo, kao mač sa šest oštrica. Očas te pitoreskne novine promene uređivačku politiku, a ta se promena prilično upadljivo poklapa sa promenama državne politike. Sa kojom je Dinkić, izgleda, došao u sukob. Sledstveno tome i u sukob sa dojučerašnjim desnim rukama, žutarama serbskim. Pukla ljubav, dame i gospodo. A posle ljubavnog puknuća zna se šta sledi -javno pokazivanje prljavog veša. Kolo tabloidne fortune se okrenulo, pa se Dinkić preonoć našao u koži svojih nekadašnjih žrtava. Piče ga, brate slatki, uši otpadaju. Ali ni Dinkić nije od juče! Jok, more. Momentalno se obratio džumhurbaškanu sa molbenicom da se saziva Savet za nacionalnu bezbednost jer da tamo neki policaji i novinari hoće protivustavno da hapse poštene ljude. Molbenica je u Prezidencijalnom konaku istog momenta bačena u koš. Što me uopšte ne čudi. Sumnjam da džumhurbaškan nije upoznat sa tabloidnom agresijom na Dinkića. To, međutim, ne bi trebalo da preterano veseli ni naručioce anntidinkićevske kampanje, a posebno ne nas, sirotinju raju. Zašto? Zato što je jadna onda država u kojoj se politika vodi u redakcijama tabloida.