Šta to moje uši čuju? U pomoć nam pristiže čuveni finansijski maher Stros Kan. Za cenjeni publikum sa slabijim pamćenjem, to je onaj živahni čiča koji se onomad proslavio seksualnim avanturizmom u jednom njujorškom hotelu. Jedva se naš budući pomoćnik izvukao iz neprijatnosti situacije. A i koštalo ga je to lepih para. Mogao je Stros Kan za te pare – po mom slobodnom proračunu – najmiti dve-tri hiljade kol-gerli, ali džimrija hteo za džabe. I to na pogrešnom mestu. Jer u Njujorku se i zurenje u žensku duže od četrdeset i pet sekundi smatra seksualnim napasništvom. Ovde, kod nas, rekao bih, Stros Kan takvih problema neće imati. Kad u časovima dokolice otkrije i čari Ulice Strahinjića Bana, našoj zajedničkoj sreći neće biti kraja. A ako mu pođe za rukom da nauči i ćirilicu, tek će to biti pun pogodak.
Ćirilica je u stvari i prava tema ove kolumne, Stros Kan je, da kažemo, kolateralna šteta. V čjom djelo? Ana Radmilović, spisateljica ovdašnja, a na njenu nesreću i saradnica NSPM-a, tu je nedavno objavila tekst u kome se (po meni blago) osvrnula na idiotizam ćiriličarskog fundamentalizma. Sasvim očekivano, Anin tekst izazvao je erupciju pravednog komentatorskog gneva. I to kakvog! Evo šta su o Ani napisali srpski pravednici: Tačijeva kurva, šiptarsko kopile i … pročaja. Koga interesuje, i ko ima stomak, neka baci pogled na sajt septičke jame zvane NSPM. Nemam živaca da nabrajam.
Taj sajt inače uređuje (i glavnoodgovorno potpisuje) Đorđe Vukadinović, čovek koji – kad ga neko mnogo benignije oplajpiči u novinama – naprasno dobija teške duševne bolove, momentalno presavija tabak i podnosi tužbu srpskom kadiluku. U javnosti serbskoj nije nepoznato da isti taj Đorđe – neki ga zovu i Vlah Alija – povremeno nastupa i u ulozi komentatora pod šarmantnim pseudonimom Bosiljka Medić. Možda i pod drugim pseudonimima, ko zna, u pitanju je renesansna ličnost. Piše, tako, Bosiljka nepojamne bljuvotine, ali budući da kao i Dobrica Erić ne skida majicu sa natpisom „Srbija“, niko se ne usuđuje da mu stane na rep. I ne samo da se niko ne usuđuje da tom pišivom bobu kaže pišivi bob nego ga – maltene svi mediji – danonoćno goste po kojekakvim političko-analitičkim proseravaonicama, u kojima Đorđe šarmantno frfljajući priča jednu istu, što reko Čanak, našim novcima dobro plaćenu priču. I dobro plaćene tužbe. Evo, moja se kljakava malenkost već treću godinu uredno dovlači u onaj, Vukadinu skloni, Viši kadiluk, a Georgije se ne pojavljuje. Daje kadiluku lažne adrese, a Kadiluk bajagi pripreti Vukadinovim advokatima da se tužibaba sledeći put obavezno pojavi na ročištu i na tome se sve završi. Ana, tuži tužibabušku Bosiljku i traži za odštetu onih 750.000 muda sterlinga koje mu ja dugujem, pa ćemo se na kraju nekako poravnati.Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
