A Milošević? Milošević se izvukao bez ogrebotine. Zglajzao je nekih godinu i kusur dana kasnije. Na legalnim izborima. I to samo zato što nije hteo da prizna pobedu opozicije. Da jeste, verovatno bi još bio živ i zdrav. A kako stvari stoje – mi, sirotinja raja, niti bismo šta dobili niti izgubili. Sada je na red došao pukovnik Gadafi. Ne sumnjam ja da je vojna tehnologija uznapredovala tokom proteklih dvanaest godina, a da su bombe i projektili još pametniji. U svakom slučaju – pametniji su od vlasnika i konstruktora. Fakat je da je pukovnik žestok zulumćar. Malo ko takođe sumnja da bi – sad kad mu je kontrarevolucija krenula – upriličio masovan pokolj pobunjenika. Ali je malo verovatno da će vazdušni napadi doakati piscu tiražne „Zelene knjige“. Čiji sam – na stranu autorova nepočinstva – dugogodišnji odani fan. Garantujem da se Gadafi pripremio za svaku eventualnost i da u Tripoliju ima dovoljno laguma u kojima će bezbedno sačekati da napadačima ponestane municije ili prosto da im dosadi. Budući manje tvrdoglav od Miloševića, nije isključeno da posle svega napravi neki kopernikanski preokret u politici i da opet postane „faktor stabilnosti“ u severnoj Africi.

Osim toga, u Libiji nema Koštunice (jedan je on, niko nema što Srbin imade), pa nije jasno ko bi preuzeo vlast ukoliko se Gadafi nekim slučajem preseli na ahiret. Hoću da kažem, tamo ne postoji ličnost koja bi sačuvala pukovnikove civilne i vojne tajne službe, obezbedila državni kontinuitet i zavela „legalistički poredak“. Pa će, u tom smislu, ispasti da su avijatičari džaba krečili.

Sve, međutim, da je pukovniku i odzvonilo, ustrojstvo sveta je takvo da na njemu uvek mora postojati neki Gadafi. Kao najozbiljniji kandidat za tu časnu ali i obavezujuću dužnost istakao se Koštunica dr Vojislav na poslednjem GO DSS. Ponovo na ivici nervnog sloma, u panici od mogućnosti da zaglavi u mardelj, ohrabren podrškom odrtavelog komunističkog komesara i sive eminencije DS-a, Ćosića, Čitluk efendi Sahibija je srpskom narodu i senatu obznanio da je poziv na njegovo saslušanje u stvari napad na „našu kulturu, naše pismo, našu duhovnost, bla-bla-bla…“ i pozvao „nacionalnu i slobodnu Srbiju“ u džihad protiv plaćenika imperije. Kad bolje razmislim – nije mu to loša ideja. Samo neka izmile ispod vlažnog, mahovinom obraslog kamenja. Pa da vidimo čija majka crnu vunu prede.