Gledam da stojim što je moguće dalje po strani od martovskih ida, daća i komemoracija, rogonja mi, međutim, ne da mira, a i ja sam mu – bar u toj stvari – lak plen. Već oko desetog u kobnom mesecu, ovako ćopav i mator sav uzvijonim, pogled mi sve češće bludi ka ćošku u kome čami bejzbol palica. Obuzimaju me čas žestok gnev, čas teško uninije.
Džaba su tu noćna čtenija svetog Maksima Ispovednika i Jovana od Krsta. U martu nema smirenoumlja. Prošli put sam samom sebi dao sledeći dobar savet: Iduće godine početkom marta traži od Panovića godišnji odmor, digni dupe i beži u Zaovine ili – pametnije – u Jagošticu (tamo je bolja rakija), ponesi neku debelu knjigu, najbolje Tojnbija, i ne silazi sa vijogora doklen gora ne ozeleni.
Ka šta vidite, savet nisam poslušao. Ali zato mi se obradovao televizor koga tokom ostalih meseci vrlo retko udostojim uključivanja. I šta da vam kažem. Gledam sve vesti, sve okrugle stolove, sve prigodne filmove, sve zadušne razgovore i intervjue, pa tako dođe red i na emisiju Između dve vatre u kojoj je visokoblagogostovao ex prezident, doktor Tadić. I imalo se, bogme, šta i videti? Drugi čovek, cenjeni publikume. Ni traga od onog pseudomesijanskog oreola koji mu je Šaper godinama malao vodenim bojicama, ni „p“ od onog pseudodržavničkog praznoslovlja.
U televizoru je te večeri sedeo jedan ozbiljan, trezven, inteligentan čovek sa solidnom percepcijom mračne srpske realnosti. Treba li da vam kažem da me je ponovo obuzeo gnev? Pa, ljudi moji, gde je taj čovek bio dok je (naoko isti) sedeo u svečanoj divanhani Prezidencijalnog konaka i dok je bio bos u Glavnom čardaku DS-a? Da je vaktile ovako rezonovao – kontao sam – ne bi počinio sve one greške, od kojih je, doduše, većinu priznao. No, dobro, tačna je Tadićeva opaska da smo mi u demokratiji jedva trinaest godina. Ostane li ovakav, da kažemo – kovarnut, Tadić može učiniti još mnogo dobrih stvari u srpskoj politici. Ali da ga bih previše ishvalio, moraću malo da zakeram.
Uprkos promeni nabolje, još uvek su ovde-onde vidljive posledice dejstva halucinogenih preparata koje mu je Koštunica godinama krišom sipao u kafu. Ma, da l’ će biti, Borise, da DS ama baš ništa nije mogla da uradi po pitanju lustracije? Manimo se načas DS-a. Da l’ će biti, Borise, da država kojoj si predsedavao nije mogla da stisne muda i da tvog bivšeg koalicionog partnera privede na informativni razgovor u „svojstvu građanina“. Čisto da bi se neke stvari raščistile. Čisto da bismo udisali čistiji zrak.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
