Naša današnja tema – državotvorni lopovluk – izazvaće veliku pažnju javnosti, pokrenuće zacelo lavinu komentara, zato ne dangubimo nego odmah pređimo na stvar.
Presumpcija nevinosti i poštenja velika su civilizacijska dostignuća, ali znamo da je ljudska prilika takva da joj treba pomoć da bi istrajala u nevinosti i poštenju. Mnogo je naime dilbera koji su pošteni samo zato što im se nije pružila prilika da budu nepošteni ili zato što se plaše da budu nepošteni. Ne treba se nad tim ibretiti, stvari tako stoje, ne završava li i Očenaš molbom da ne budemo uvedeni u iskušenje.
Nema boljeg pomoćnika na poslu održavanja održivog nivoa poštenja od države, ali kako su i državnici samo ljudi drevni državotvorci su stvar udesili tako da i državnici pomoću raznoraznih mehanizama kontrole kontrolišu jedni druge. Tamo gde to solidno funkcioniše, poštenju dobro ide, sledstveno dobro ide i državi i narodu, tamo pak gde se uobičajilo smatrati da je državnik pošten samom činjenicom što je Srbin i što izgara od brige za Srbe, stvari idu upravo onako kako idu u Srbiji, što će reći jadno, bedno i drljavo, a država i narod propadaju.
Kada se kaže „državni lopovluk“, naivčine momentalno zamišljaju prizor državnika koji sabajle dolaze u kancelariju, otvaraju državnu kasu, vade svežnjeve para i onda – po principu jedna tebi, jedna meni – saborno dele narodne pare. Ne ide to, međutim, tako. Kako tačno i detaljno ide, to znam – nikada nisam uveden u iskušenje, da jesam, ko zna da li bih mu odoleo – ali „ugrubo“ znam. Manje-više svi to znaju. Ali ćute. Čekaju. Neki svojih pet minuta, a neki da postanu „manje zlo“.
Državotvorni, ukratko, lopovluk svodi se na neograničenu mogućnost muljavina, na raznorazna dakle ugrađivanja, dograđivanja, uzimanja famoznih 5%, nameštanja poslova i sl. Svi su ti merifetluci uglavnom neuhvatljivi, a ako se sticajem okolnosti u vidu koferčeta punog para i nađu na ivici (Dačiću) uhvatljivosti, onda brza reakcija političkog protivnika (Širokogrudića) momentalno rešava stvar.
Šta tek reći za takozvane tendere! Sve je tu legalno! Sve transparentno! Sve napismeno! Formalno se tu ništa ne može prigovoriti, ali – viđi vraga – često biva da su srećni dobitnici tendera bliski pajtaši nekog od državotvoraca, a još češće biva da traljavo (ili nikako) obave posao koji su dobili na tenderu i državotvornog pajtaša za to častili koferčetom para…
Idemo dalje. Srećni dobitnik tendera ne mora ni biti pajtaš ovog ili onog državotvorca, dovoljno je da državotvorcu u potaji dostavi kofer para i onda sve – osim onoga što treba da bude urađeno – ide kao po loju.
Šta tek reći za čuveni jedan milimetar tanji sloj asfalta na auto-putevima naše zemlje ponosne? U državama koje kontrolišu državnike državnici strogo kontrolišu izvođače radove – po definiciji sklone prevarama – u državama u kojima državnici kontrolišu državu državnici izvođače nagovaraju da istanje sloj asfalta, a posle bratski podele profit. Prekardaših. Nastavak u sutrašnjem broju.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
