Šleperi mastila i (istorijski posmatrano odskora) terabajti memorije straćeni su na opisanija koruptivnosti svake vlasti sa posebnim naglaskom na apsolutnu, ali u praksi se nikada ništa nije menjalo. Naprotiv, s vremenom je bivalo sve gore. Lepo je rekao onaj drevni mudrac da je pismenost nastala onda kada je ljudski rod postao zaboravan. I ne samo da je postao zaboravan nego je dobro pamćenje oglasio ludim. I to izrazio poslovicom – budala pamti, pametan zapisuje.
Dobro, na šta ciljam ovim pomalo metafizičkim uvodom? Eh, na šta? Na izbore koji nam se – po svemu sudeći – iza brda valjaju. Vlada nije sastavila ni godinu dana, novopostavljeni direktori, sekretari i podsekretari nisu takoreći stigli ni da „personalizuju svoje radne prostore“, još nekoliko ustanova kulture čeka patriotizaciju, a džumhurbaškan Nikolić ni pet ni šest nego zapoveda – izbori! Ukoliko, izjavio je džumhurbaškan, ne dobijemo famozni datum, idemo na izbore. Naivčine bi rekle da je to politika onoga čobanina koji se naljutio na selo, pa selu u inat odsekao sebi Crven Ban. Ali stvar nije tako jednostavna, iako se sve odvija u opasnoj blizini raznoraznih Crvenih Banova. Evo recimo Žarković je lepo primetio da džumhurbaškanova halk partisi tokom prethodne preizbornosti nije obećavala nikakav datum, dočim je EU pominjala onako uzgred, u homeopatskim dozama. Čija su to onda, dame i gospodo, očekivanja izneverena, pa da džumhurbaškan, mučen valjda grižom savesti, poželi da narodu vrati mandat.
Mante se vi te priče. Ovde se vanredni izbori raspisuju isključivo iz niskih pobuda. Pa daj onda da vidimo koje su to niske pobude. Naveo sam je već u naslovu kolumne – zev dupeta! Našavši se nakon prethodnih izbora i sama u čudu od količine vlasti koju je dobila na tacni – a sa kojom baš i ne zna šta da uradi – Srpska halk partisi je – kako to već ide – poželela još. Dobro, imaju džumhurbaškana, nije to mala stvar. Imaju, nadalje, overlorda Vučića, što je još veća stvar. Ali neke stvari uvek nedostaju. Položaj premijera, recimo. Više poslanika u parlamentu, takođe. Naruku izbornim nagonima idu im i takozvani rejtinzi, taj opijum za politički narod.
Pretpostavljam da u narodnjačkom baščardaku razmišljaju ovako: zašto ne bismo sve to uzeli, kad nam je baš dobro krenulo? Ne može se reći da to nisu racionalna razmišljanja, ali u Srbiji racionalnost je ukras koji se kači mačku o rep. Nisam ja baš siguran da bi na sledećim izborima bilo onoliko mnogo belih listića, a njima i samo njima narodnjaci imaju da zahvale za blagostanje u kome su se iznenada obreli. Fortuna je, cenjeni publikume, prevrtljiva dama. Očas posla se sve preokrene. Očas posla Crven Ban uleti u otvor koji je zinuo želeći nešto sasvim drugo, nešto mnogo bolje.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
