Firma čovek 2

Dakle, na posao! Carevi, kraljevi, diktatori i predsednici ovozemaljski listom su porodični ljudi – što je, da kažemo, sasvim u redu, ne mogu se države poveriti luftiguzima i bećarima – ali ta carevanja, kraljevanja i predsedavanja nipošto ne treba da prerastu u porodični biznis, zato što – ako se to dogodi – obično propadnu i porodica i biznis. Setite se porodice Milošević, pa će vam sve biti jasno.

Da ne bih povredio džumhurbaškanova sveslovenska osećanja – malo mu je sekiracije oko zimskih guma – neću posegnuti za primerima zapadne državničke samozatajnosti, nego ću se „užižiti“ na primer slovenskog brata, Vladimira Vladimiroviča. Taj o privatnosti, toplom porodičnom gnezdu, osećanjima, simpatijama, antipatijama i pročim informacijama od značaja za tabloidnu javnost, nikada ne priča, što je sasvim u redu, jer čovek nije ni glumac ni pjevač. Isto ćete tako retko (a možda i nikada) čuti Putina da se proserava o ruskoj istoriji, metafizici i simbolu vere, ima on referente za te stvari. Bilo je, doduše, i u Matuški stidljivih novindžijskih pokušaja da zavire u gospodarsku intimu; onomad ga je jedan nešto priupitao za ćerke. Vova je, međutim, u korenu sasekao nezdravu znatiželju, a novindžija…Novindžija je sada verovatno već u Novosimbirsku, ruskom Mladenovcu.

Imam spreman odgovor na škakljiva pitanja zašto je duša naših državnika slovenskija od ruske i zašto su – sa retkim izuzecima – naše glavešine toliko sklone da izlivaju dušu pred narodom. To je zato, đuturumi, što su ruski mužici pobožno obrađivali zemlju, a rusku državu i kulturu stvarali aristokrati, dočim su našu državu i kulturu pravili geaci. Sad će neko da grakne: ali mi nismo imali aristokratiju. Nije tačno. Imali smo – samo se to (namerno) zaboravilo – i takozvanu aristokratiju krvi (u Vojvodini) i aristokratiju duha (i u Vojvodini i u Srbiji i svugde) ali znamo da gedžovan aristokratiju ne trpi. Neće gedžo, znamo to, da neko bude „bolji“ od njega. I šta? Umesto da dopusti da srpska aristokratija krvi i duha od Srba napravi veliki narod, gedžo je bio naumio da napravi Veliku Srbiju. Ne ide to tako, dragi gedžovani. Teritorije same hrle u naručja velikih naroda, dočim od gedžovana beže kao đavo od krsta. Znate ono – ko ima dodaće mu se, ko nema oduzeće mu se i ono što ima. Eto, uzgred, zašto smo došli u situaciju da predsednik Srbije nema ni zimske gume, a da ima crkvu-zadužbinu.