Pre par dana svetom je kao bomba odjeknula vest da je poglavar Rimokatoličke crkve, papa Benedikt XVI, podneo ostavku. Tako nešto, vaistinu, nije uobičajeno. Poslednji put se dogodilo pre ravno šesto – iliti po (ko zna kom po redu) novom pravopisu „šeststo“ – godina.
Razumljivo, raznorazni su komentari počeli da pljušte sa svih strana, iako je (skoro pa bivši) papa Racinger lepo objasnio da je star, bolestan i da više nije u stanju da vodi katoličku crkvu. Došlo takvo vreme da se ni papi više ne veruje. Kako to već biva, oglasili su se i katastrofičari kojima se kao kec na desetku namestila činjenica da je neposredno po oglašavanju papine ostavke grom udario u katedralu Svetog Petra. Jurodivi su, dakle, prelistali knjige bajagi starostavne, uporedili „znakove vremena“ i zaključili da će ubrzo uslediti kraj sveta.
Jok, more! Neće. Garantujem. Ne idem tako daleko da tvrdim da nema te ostavke koja bi izazvala smak sveta, ali papina to svakako nije. Sada ko ima uši neka čuje. Kraj sveta će uslediti kada u Srbiji bilo ko da ostavku na bilo koji položaj, pod uslovom, naravno, da ostavku ne podnosi pod pretnjom višegodišnje robije ili sa pištoljem uperenim u potiljak. Tek će se onda, cenjeni publikume, pokarabasiti kosmičke sile, a Sunce i Mesec se pomračiti. Do tada, ništa od tog posla.
Nego da se mi okanemo eshatoloških spekulacija i da se vratimo na domaći teren, još vreo i nestabilan od ljutog pičvajza na košarkaškoj tekmi u Kragujevcu. Kad smo već kod tekme i Kragujevca, jeste li vi primetili da Nebojša Čović lagano postaje konfliktna ličnost, još malo pa „žestoki momak sa beogradskog asfalta“. Onomad hteo da se tuče sa Džajićem, sad se umal nije pobio sa Vujoševićem. Šta je sledeće? Naravno, sada se svi nadležni ibrete i peru ruke od bruke i sramote, što je u najmanju ruku licemerno, jer su upravo isti ti nadležni dugi niz godina gajili i tetošili huligane, nazivali ih „našom decom“, smanjivali im zatvorske kazne i davali im pomilovanja. Konačno, po čemu bi to huligani trebalo da se ponašaju bolje od Čovića i Vujoševića?
A đe je u svemu tome Dačić? Tu je negde, dame i gospodo, ali ima on preča posla. Pritislo ga sa svih strana, pa se čovek, bože me oprosti, uprepodobio. Ni traga od onog kenjčiluka i drčnosti. Sitnu pređu prede. I on se ibreti. Izvinjava se zbog Ružićeve izjave o redovnim Šarićevim donacijama DSS-u. Nije, brate, u redu, kaže Ivica. Ljudi smo, Srbi, ne treba to tako, ne ide da se blatimo i obeđujemo. I pročaja. Zašto trči pred rudu? Nije Ružić neobavešten čovek. Zašto ne pusti da institucije države obave posao?
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
