Grešna strana sveta

Kao što vidimo na pojavama iz svakodnevnog života, smirenje je u našem dobu krajnje retko, a sve je ređe i tamo gde bi ga trebalo biti najviše – u crkvi. V čjom sičas djela? Njegova svetost patrijarh srpski Irinej potegao u Matušku Rosiju u višednevnu posetu bratu u Hristu, tamošnjem patrijarhu Kirilu, i odmah po dolasku, takoreći na Šeremetjevu, osuo drvlje i kamenje po našem „državnom vrhu“. Dobro, u našem takozvanom državnom vrhu ne sede baš najuzorniji hrišćani; svašta se tim svatima može prebaciti, ali nekako mi se učinilo da bi epitimija imala više efekta da je izrečena na domaćem terenu. Osim toga, do pre neki dan i do patrijarhove moskovske vakele nisam znao da postoji greh koji se zove „sklonost prema Zapadu“.

A upravo je za taj greh srpski patrijarh optužio srpski državni vrh. Govorili smo već ovde o konfuziji proizišloj iz mešanja politike i strana sveta, samo nam još fali spajanje geografije i teologije. Fakat! Istok u hrišćanstvu ima i svoju simboliku i svoju mistiku, ali nemojte padati u zamke doslovnog čitanja: Istok o kome se govori u Bibliji nije onaj istok koji pokazuje kompas. Eden, cenjeni publikume, nije bio na Kamčatki. Ali naš patrijarh u Moskvi i nije toliko pominjao istok zbog samog istoka, koliko zbog juga, tačnije zbog južne pokrajine. Koju crkva – već godinama otcepljenu i osamostaljenu – i dalje ne da ni po koju cenu. U tom smislu crkvi treba reći ono što je rečeno pokosovskim političkim strankama: U redu, gospodo, vaša je težnja plemenita i hvale vredna, svi ćemo vas podržati u nastojanjima da se na Kosovu povrati srpski suverenitet, sada nam izložite plan. Naš poslednji Miloš Obilić, poznat i kao Čitluk Sahibija, imao je recimo krajnje genijalnu strategiju. Čim je Kosovo proglasilo nezavisnost, nije ni časa časio nego je naredio da se odštampa par desetina hiljada bedževa na kojima je pisalo „Kosovo je Srbija“. Kada Sahibijina štampana reč nije postala telo, to jest teritorija, velikan je organizovao nekoliko kaubojskih prepada na vozove i nekoliko paljevina graničnih kioska. Posle tih akcija Kosovo nije ni za milimetar bilo bliže Srbiji, ali je u svet otposlata poruka da u Srbiji poluge vlasti drže seoski đilkoši, diletanti, promašeni konceptualisti i potpuni idioti od kojih se – samo ako zatreba – može oteti mnogo više od južne pokrajine.

Ma koliko to zvučalo čudno, ja za Sahibiju imam razumevanje, ali ga sve manje imam za učene bogoslove koji (možda i namerno) zaboravljaju šta je pravedni Jov rekao svojoj nadžak-ženi. Dobro smo primali od Boga, tako je govorio Jov, a zar zla nećemo primati? Inače, Jovu se, na kraju priče, sve oduzeto trostruko vratilo.