I – šta kažem? Evo šta: na osnovu pročitanog stekao sam snažan utisak da su se srpske podele proširile i na srpsku psihijatriju, a da su naše psiho-dame, mnogo više pod uticajem psihologija Aleksandra Vulina (SĐD) i Boška Obradovića (SRI) nego Frojda i Junga. Dobro, de, nisam očekivao da će nam SĐD i SRI u manje-više neobaveznom razgovoru osvetliti mračne ponore srpskog kolektivnog i ličnog (Vučićevog) nesvesnog, ali na momente sam pomišljao da bi bilo mnogo probitačnije da je NIN-ova novinarka umesto doktorki na sučeljavanje pozvala dva njihova otresitija pacijenta ili čak dva slučajna prolaznika – jednog esenesovske, drugog (bez)obrazno-deesesovske provenijencije – koji bi rekli u dlaku isto što i dr SĐD i dr SRI.

Uprkos preovlađujućem politikantskom tonu, dostojnom Večernjih Novosti i Informera, u damskom je razgovoru ipak bilo i natruha dubinske psihologije pa je u jednom momentu SRI postavila dve „teške“ dijagnoze – jednu za Batu Gašića da je keramičar, a drugu za Vučića da je narcis. SĐD se složila (biće za to degeneka) da je Vučić narcis, ali da je u njegovom slučaju u pitanju „zdrav narcizam“, to jest – „uvid u sopstvene realne kvalitete i način da se te ideje promovišu“.

Za razliku od SRI, a glede Bate Gašića, doktorka Slavica smatra da u bivanju keramičarem nema ničeg patološkog ili, daleko bilo, sramotnog, sa čime sam definitivno saglasan, uz opasku da je to jedno vrlo opšte mesto, da to znaju i vrapci pod strehom pustoline u Nemanjinoj, ali da se isti ti vrapci čude šta je keramičara kvalifikovalo za mesto popečitelja vojnog, a potom za šefa Udbe.
Bilo je tu, da prostite, i Sandinih seksističkih momenata – poređenja Vučića sa slučajem devojke koja je u toku pet godina „četiri puta bila nevina“ – da bi se razgovor u jednom trenutku dotakao i mojih omiljenih tema – analne fiksacije i patološkog dupeuvlačenja – koje je SRI ( što je velika novotarija u psihijatriji) eufemistički opisala kao „fiksacija na fotelju“. Da sad ne bih zalazio u sitna crevca – a karakteri ionako cure – onima sa dobrim stomacima preporučujem da pročitaju razgovor, a ja kolumnu privodim kraju komentarom na završnu konstataciju doktorke Slavice da su „razlike između nje i uvažane koleginice samo filigranske“. U pravu ste, doktorka, razlike između vaše i Sandine politike je i manja od filigranske, a to i jeste naš problem.