I posle knjaza knjaz

Ono jeste, imam neke zamerke u pojedinostima, ali u celini, mi, Srblji, mudrijeg državnika nismo imali niti ćemo – po svemu sudeći – imati. Na sreću po ondašnju Serbiju, knjaz ne samo da nije bio diplomirao na Pravnom fakultetu – tom rasadniku upropastitelja Srbije – nego je bio i gotovo potpuno nepismen, što uopšte nije naudilo njegovoj prirodnoj inteligenciji i zdravom razumu. Raspolažući obilno i jednim i drugim, Kodža je dobro znao s kakvim narodom ima posla i činio je upravo suprotno od onoga što čine naši savremeni populisti – uopšte nije išao narodu niz dlaku. Ono jeste, o velikim praznicima je znao da pred Konak iznese Hatišerif i da se raji obrati – mnogo originalnije nego današnji akademici – rečima: „Narode, košuljo moja, slobodu smo stekli…“

Ali to je, da kažemo, bila Miloševa crvena linija. Državnih poslova što se tiče, Kodža tu – opet za razliku od savremenih državnika – narodu nije dozvoljavao ni da prismrdi. Svi pokušaji da se to promeni, a bivalo ih je s vremena na vreme – Srbi smo – završavali su na macki i, a bogme i na čuvenoj kragujevačkoj kruški, pod kojom je mnogi drčni hadžija premetnuo svetom sa omčom oko vrata. Dobro, to su bile ekstremne mere, ali – opsetimo se – tada se i u demokratskoj Engleskoj išlo na vešala zbog krađe jedne zemičke.

Milošu, između ostalog, treba da zahvalimo i za to što je Srbiju kurtalisao uvođenja plemićkih titula i ruskih prezimena, na šta ga je naročito huškao veliki snob, Vuk Karadžić. Može, sprdao se Kodža, sa nesuđenim grofovima i baronima. Ali pod mojim uslovima: ti ćeš da budeš Džulov, ti Šarov, ti Zeljov, a ti Kulov. Sad bi cinik mogao reći da su se džulovi, šarovi, zeljovi i kulovi ipak izborili za vlast. Fakat i jesu. Ali bez zvečećih titula nekako je to praznjikavo. Ima još razlika između Miloša i njegovih današnjih naslednika na tronu. Kada je trebalo izmunđati neki ustupak na polzu Serbije, knjaz – inače teška stipsa – nije oklevao da poduboko zavuče ruku u sopstvenu kesu. Improvizacije jednostavno nije podnosio.

Kada bi otpravljao deputacije u Stambol, bio je kratak i jasan: ne vraćajte se ako ne završite ono rašta sam vas poslao. Deputacione troškove je strogo kontrolisao. Ondašnjim ajducima koji bi prebili nekog veselnika u Turskoj ili Austriji, račune nije plaćao. Naprotiv. Gledao je kako da im …. oca na majci, znate već šta. Vidite li vi, sad, zašto bi bilo dobro da Overlord zaista nauči nešto od knjaza.