Identitluk

 Pod uslovom da vest nije novinarska patka, Tasovac će i sa ono malo raspoloživih para znati nešto da pametno uradi. Što se ne bi moglo reći za SUP Voždovac koji je ovih dana nekoj devojci izdao ličnu kartu na kojoj su lični podaci odštampani – između ostalih – i na turskom jeziku. Znate valjda da sam sklon turcizmima, ali ovaj mi turcizam bi nekako neobičan. Maših se, sav u panici, za novčanik da prekontrolišem svoju ličnu kartu, kad tamo – sve na srpskom. Uzgred, bilo mi je to prvi put da bacim pogled na (novu) ličnu kartu, jer moje ime, prezime, ulicu, broj i JMBG znam napamet, a držim da su za lične karte zainteresovani samo policajci.

Ali ne lezi vraže. Jedna, fakat čudna, administrativna brljotina momentalno se pretvorila u identitetski problem. Majka oštećene devojke, sva indisponirana, potražila je pribežište u domicilu svih srpskih majki – u srpskim tabloidima. „U šoku sam“, izjavila je mama mojoj omiljenoj žutari, Blicu. „Ćerka mi je zavedena kao muslimanka i to je ozbiljno ugrozilo njen identitet. Napravili su veliku grešku i pokrenuću postupak protiv njih jer je lična karta isprava kojom građani dokazuju identitet.“ (Uh, Borise, Borise, ti i tvoja priča o ulasku u EU sa „našim identitetom“). Ama, nije se sa identitetom zajebavati. Opet ja, sav u strahu da nisam slučajno „zaveden“ kao hinduista ili animista zavirim u (novu) ličnu kartu, kad u ličnoj karti o veroispovesti ni mukajet (evo ga opet pusto tursko). Ali to samo znači da je moj identitet imao sreće zato što sam ličnu kartu vadio na drugom mestu, a ne u SUP-u Voždovac. Sve gorepomenuto bilo je dovoljan razlog da se pozabavim takozvanim istraživačkim novinarstvom. Koje me je, moje dame i gospodo, dovelo do vrlo interesantnih saznanja. Ko bi, na primer, koliko juče rekao da je turski jezik jedan od zvaničnih jezika u našoj južnoj pokrajini, a samim tim i u Srbiji. Činjenica je da se u Beogradu turski slabo govori, ali ako se našao među programima policajnog kompjutera, to po meni znači da mu je tamo i mesto. Možda jeste primerenije da se lične karte na turskom štampaju, da kažemo, u Prizrenu, ali eto, činovnicima se omaklo, a nije im to zasigurno najveća omaška u karijeri. Jedno je, međutim, sigurno – devojka nije zavedena kao muslimanka zato što rubrike veroispovest u ličnim kartama nema. Ajde baš da zađem u sitna crevca – postupak za promenu veroispovesti nema nikakve veze sa ličnim dokumentima, to je stvar lične odluke. A Sirbistan Cumhuryet na turskom znači isto što i na srpskom – Republika Srbija – ma šta to inače značilo.