Jadi u Heladi

Naravno, ne pada mi na pamet da optužim atinske lenjiniste za smrt demonstranata, mada se – znajući tu sortu iz bogatog životnog iskustva – ne bih zakleo da nisu umešani u organizaciju nemira koji prete da destabilizuju Srbiju. Oni su tu za svaki slučaj. Višednevni štrajkovi i nemiri – računaju marksisti – mogu dovesti do urušavanja države. Pa, ako se država uruši, nije zgoreg preuzeti vlast. I zavesti diktaturu proletarijata. Grčki državnici, međutim, ima još da uče od slovenske pravoslavne braće. Da je, počem, dole Bora Jović, tenkovi bi odavno bili na ulicama. Eliniki Udba bi po sokacima premlaćivala decu, starce i trudnice. Mir bi se brzo vratio podno Akropolja.

Ali duh Platona je izgleda još živ. Gledam mlade i drčne komuniste i anarhiste kako policajcima otimaju štitove, ovi ih gurkaju, ne možeš da vidiš pošten udarac pendrekom ili nogom u glavu. Da je tako postupala naša policija, Milošević bi još devedeset prve zaglavio u ropotarnici istorije, što možda ni za njega, ni za nas, ni za mnoge druge uopšte ne bi bilo loše. Naša je policija, naime, stasala iz Narodne milicije, a tamo je decenijama carovao komunistički dril. Što rekao Jovo Kapičić: Kad je država u pitanju, nema cile-mile. Ne bi, garant, ni u Heladi bilo cile-mile da se nekim slučajem KKE dokopa vlasti. Koji će slučaj, bar za sada, ostati u domenu političkih fantazija iz poznatih nam evroatlantskih razloga. Inače, ne bih se kladio na PASOK i Novu demokratiju koja – grešna mi duša – ima mnogo sličnosti sa Novom demokratijom Duška Mihailovića. Ili je obrnuto. Ne mogu da se setim.

Priznajem da i u Grčkoj kao i u svim drugim zemljama na ovom nesavršenom svetu ima puno razloga za nezadovoljstvo. Ako sam dobro razumeo, razlog tamošnje pobune – osim uobičajenih i tekućih – jeste odluka grčke vlade da skreše javnu potrošnju i da zavede mere štednje. Možda se čak nosi mišlju da počne da oporezuje građane. Na tom mestu prestaju sličnosti između slovenske i helenske braće.

Mi smo ovde devedesetih pod mnogo težim uslovima i žustrijim pendrecima protestovali protiv javašluka, murdarluka i lopovluka, a aderfi Elini zahtevaju opstanak prethodno navedenih pojava. Popustljive kakve su, grčke vlasti bi im možda izašle u susret i ponovo se zadužile u inostranstvu. Samo, u Evropi niko više ne da kredite. S teškom mukom su se odlučili da priteknu u najnužniju pomoć. Slušam danas na radiju uglednog ekonomistu koji tvrdi da smo mi, eto, za sada u mnogo boljoj poziciji nego Grčka. Ali ako ovakva ekonomska i svakakva druga politika nastavi u istom smeru, čovek tvrdi da ćemo za par godina doći u isti ćorsokak. A mnoge ovdašnje komunističke partije strpljivo čekaju priliku.

Možda ona Miloševićeva ideja o federaciji Srbije i Grčke i nije bila baš tolika nebuloza.