Jaj Džaja

Džajina svetska slava se potom slivala na provincijske dilbere koji su koristili svaku priliku da iz šlajpika izvade istorijsku fotografiju i – ponosno, a da kako drugačije – kažu: „Vidi, jaj DŽaja.“ Nije tipfeler ili štamparska greška. Na starozapadnosrpskom „DŽajić i ja“ se kaže – „jaj Džajić „, čisto da se zna ko je tu glavni. Seljački pasjaluk, šta da vam pričam.

Srpski tirjani novijeg doba – sa izuzetkom samozatajnika, Miloševića i Referendumskog Lopova – svi do jednog su podleg(a)li seljačkopasjalučkom sindromu „jaj Džaja“ , što će reći da su davali sve od sebe (a bogme i nas i naših šlajpika) da se slikaju sa udarnim kneževima ovog sveta. Kneževska svetska slava se potom prelivala na naše tirjane i uspešno zasenjivala lokalnu prostotu, toliko prostu da je bilo džaba krečenje govoriti da su u životu uspeo samo ako drugi jure da se slikaju s tobom, a ne ako ti nekoga ujuriš da se slikaš sa njim.

Tu pre neki dan, na skupu u katedrali Notr Dam, Hašim se Tači – koji se lažno predstavlja kao predsednik jedne lažne države (ime i adresa poznati redakciji) – probio u prve redove udarnih kneževa ovog sveta, slikao se sa njima i tim probojem i slikanjem izazvao pravi amok i u beogradskom Kitaj Gorodu i u Euromahali. Odjekivale su i čaršija i mahale od povika „nečuveno“, „sramota“, „poniženje“ i tako dalje.

Kako se, uopšte, Tači tu našao? Otkuda u Notr Damu delegacija Republike Kosovo koja ne samo da nije postojala u vreme Velikog rata nego i danas jedva da polovično postoji, to su sve filozofska pitanja, a nas interesuju praktična. Evo šta ja mislim o toj enigmi. Rekao bih da se Hašim Tači probio u prve svetske redove zahvaljujući tome što je pseudodiplomatija „lažne države“ štedro otvorila kesu i podmazala „koga treba“ tamo „gde treba“, a da se naša diplomatija uzdala u magičnu moć drugarskih fotografija tipa „Jaj Merkel“ i „Jaj Putin“. Magija je, predvidivo, zakazala, kao i sve ovdašnje vlaške magije.

Prelazimo na sledeću tačku. Odlazak NJega Vrhovnog u Notr Dam, oskrnavljenu kosovskim barjakom, propraćen je sabornim vlaškomagijskim ibretenijem Kitaj Goroda i Euromahale. Onako kako je mislio da je halucinatnim ustavnim preambuliranjem sačuvao Kosovo, tako je Kitaj Gorod smatrao da će Vrhovnim nepojavljivanjem u katedrali kosovski barjak biti ako ne uklonjen, a ono zabašuren. A šta je smatrala Euromahala, to je bilo fluidno i zavisilo je od toga da li će On Vrhovni otići u Pariz ili će demonstrativno ostati na našem tlu, umal ne rekoh na tlu naših televizija. Dakle ovako: da OV AV nije tamo otišao, bio bi optužen za izolacionizam i tiranoautizam, a kad je otišao, spočitnulo mu se to što mu se spočitnulo. Prekardaših. Nastavak u sutrašnjem broju.