Jezikoslovne sitnice

Pa da krenemo! Ja, cenjeni publikume, ne spadam među talibane jezikočistunstva koji u svojoj pretencioznosti često – setimo se hrvatskog primera iz devedesetih – završe u sprdačini i lakrdiji. Ali sam uprkos jezikoumerenosti žestoki protivnik nepotrebnih tuđica. Bolje je da radio ostane radio nego da se pretvori u krugoval, recimo, ali zbog kog se Crven Banovog razloga reč „rasejanje“ uporno piše (i govori) – „dijaspora“. Najverovatnije zato što gordo zvuči? Ali, iz katehizisa znamo da je gordost smrtni greh. Ajde da se sa dijasporom i pomirimo, dugo je u opticaju, ali kako da objasnimo „recentnu“, to jest skorašnju pojavu „benefita“ koji sve više potiskuje staru, dobru srpsku „korist“. Možda bismo to mogli objasniti željom beneficijara da zazvuče učenije nego što jesu, ali lektori bi (ima li ih još po novinčinama) lako mogli toj pošasti stati na rep samo kad bi hteli. Da sam, počem, lektor, ne bih oklevao da već odomaćeni „stejdž“ precrtam pa da napišem – ne scena, kako ste verovatno očekivali – nego „pozorje“. Šta fali reči „pozorje“, iz koje je izvedeno „pozorište“, pa naknadno dobilo scenu, nikada mi neće biti jasno, a čisto sumnjam da će ovaj jezikoslovni vapaj vratiti „pozorje“ u upotrebu.

Šta tek reći o političkim i kulturnim radenicima koji po vazdan plediraju za već nešto, umesto da to zastupaju ili da se za to zalažu. I za to imam šeretsko objašnjenje. Ti svati, moglo bi se reći, nisu baš sasvim ozbiljni kada plediraju za nešto, a računaju i na zasenjivanje većinske prostote koja pojma nema šta znači „plead“, ali se redovno naseda na zvučnost i visokoparnost. Eh, šta ti je život! Osipam drvlje i kamenje na nepotrebnost mnogih tuđica, a malopre umesto „uobražen“ upotrebih pretenciozan. Mogao bih sad navesti čitavu „listu“ – iako bi bilo bolje da navedem „spisak“ rogobatnih i suvišnih reči koje su istisnule, „domicilne“, to jest „domaće“, ali karakteri se gomilaju, a Panović je džimrija u pitanjima novinskog prostora.

Imali smo, kako Bog i zapoveda, uvod i razradu, sada sledi zaključak. Nijedna od pomenutih (i mnogo više nepomenutih) tuđica srpskom narodu i senatu nije nametnuta od strane antisrpskih sila globalizacije. Jok, brate. Sami smo svoj jezik upropastili. Ako se nešto skorih dana ne učini na ponovnom posrbljavanju srpskog, trebaće nam, bogme, neki novi Vuk. A to bi lako mogao biti i Jeremić. Još se samo na tom polju nije pokazao.